Komšije cepaju Srbiju
BEOGRAD - Pokušavaju da nas iskoriste!
Napredovanje Srbije ka EU ozbiljno je otvorilo apetite susednih zemalja, a kako se budemo približavali datumu prijema u EU, zahtevi suseda biće sve veći. Jer, kako objašnjava profesor na FPN Predrag Simić, za naše komšije, naročito za one koje su već članovi Unije, proces evrointegracija idealan je da od Srbije iznude bolji status za svoje nacionalne manjine ili čak pokušaju da ostvare i veće zamisli.
Bugarska otvoreno preti da će ulazak Srbije u EU uceniti poboljšanjem statusa bugarske nacionalne manjine u našoj zemlji.
- Srbija će postati članica EU, ali to se ne može desiti ako vaša pitanja ovde ne budu rešena - rekla je potpredsednica Bugarske Margarita Popova, nagovestivši da će Sofija upotrebiti pravo veta kako bi obezbedila poštovanje prava bugarske zajednice u Srbiji.
Desničarske bugarske organizacije traže prisajedinjenje Bosilegrada i Dimitrovgrada Bugarskoj, a nedavno su memorandum o, navodno, lošem položaju bugarske manjine u Srbiji poslali Beogradu, Sofiji i Briselu. Zvanična Sofija je saopštila da je spremna za razgovor s njima.
I Rumuni su nedavno izneli svoje uslove za dalji napredak Srbije ka EU. Podsetimo, rumunska Vlada u martu je pokušala da blokira dodeljivanje statusa kandidata Srbiji zbog „lošeg položaja rumunske manjine”.
Nekadašnji ambasador Predrag Simić kaže da ovakvi napadi nisu ništa novo i da Srbija ne bi trebalo mnogo da strahuje.
- Svaka članica EU pokušava da svoja otvorena pitanja stavi na dnevni red preko države koja želi u EU, jer kad postanete članica Unije, unutrašnja pitanja pomalo gube primat - kaže Simić.
Slične zahteve Srbija može u budućnosti da očekuje i od Zagreba jer su dve zemlje još u sporu oko granice na Dunavu, a tu je i tužba za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Predstavnici mađarske Vlade pretili su vetom na dobijanje statusa kandidata za Srbiju zbog nezadovoljstva našim Zakonom o restituciji, koji je, kako su tvrdili, diskriminisao mađarsku zajednicu u Vojvodini.
I Bosna i Hercegovina ima svoje zahteve. Bosanski reis-ul-ulema Mustafa Cerić u više navrata otvoreno je podržao zahteve za autonomijom Sandžaka.
- To može trajati sve dok veće sile ne kažu da je dosta. Slično je bilo između, recimo, Slovenije i Hrvatske, kad je prva bukvalno blokirala članstvo druge države u EU, dok nije reagovala državna sekretarka SAD Hilari Klinton. Ne bi trebalo da brinemo jer o članstvu Srbije u EU ne odlučuju susedi, već velike sile i njihova podrška je ključna - naglašava Simić.