Prenosimo vam njegovu Božićnu poslanicu izrečenu u Ohridu 1930. godine
Hristos se rodi, ljubazna braćo i deco!
Gde se rodi Hristos? Ne u carskim dvorovima, da ne kažu podvlašćeni: On je s carevima a nije s nama!
I ne u bogataškoj raskoši, da ne kažu siromasi: On je s bogatašima a nije s nama!
I ne u velikom gradu, gde bedni ljudi teško dolaze do stana, da se na kaže: Stesnio nas je!
I ne u toploj sobi, da ne kažu stradalnici po hladnim izbama: lako je njemu!
I uopšte ne među ljudima, da ne kažu ljudi: težak nam je!
Nego se blagi Gospod rodio među ovcama, koje mu ništa nisu zamerile. Rodio se na mestu ničijem, u pećini hladnoj, između grada i sela, između svojina i prisvojenih baština. Rodio se na stopi zemlje ničije, Božije. Tu stopu zemlje niko nije iskorišćavao, osim ovce, i one sasvim retko. I ovce mu nisu zamerile, što se rodio kod njih, na kamenu zastrtom slamom.
Mi poklonici pravoslavni bili smo na tom mestu o Vaskrsu ove godine. Nas 65 udostojili smo se spustili se u onu pešteru, u koju se on spustio sa prestola nebeskog radi spasenja ljudi.
U tu pešteru ne ulaze više ovce beslovesne nego samo slovesne. Tu je sada oltar, i mnoga kandila, tu molitve i službe, tu suze i pokajanja, tu olakšanje dušama ljudskim.
Svakoga Božića u toj pešteri služi Patrijarh Jerusalimski vrlo svečanu službu Božju. I ove godine na današnji dan on će služiti i pojati sa sveštenicima i narodom: Rođenje tvoje Hriste Bože naš – zasija svetlost svetu! I još će se u toj pešteri ponavljati kao i uvek ona anđelska pesma, koju su angeli pevali okolo peštere one noći kada se Gospod rodio: Slava Bogu na visini, mir na zemlji, dobra volja među ljudima.
Pevajte i vi tu pesmu. Njome je izrečen smisao dolaska i rođenja Sina Božjeg na zemlji. Ceo ustav života našeg. Da se slavi Bog, da bude mir na zemlji, da se zacari dobra volja meću ljudima. To je bilo onda najpotrebnije. To je danas najpotrebnije svemu rodu ljudskom.
Stojeći oborenih glava u pećini blagoslovenoj mi poklonici divili smo se, gde se veliki Gospod i Spas naš rodio. Rodio se na kamenu ničijem, da svima bude prav, i da svima ponudi spasenje. Rodio se u mraku, kao da pokaže da je došao u mrak ovoga sveta – On, velika Svetlost.
Pa smo se onda pitali oborenih glava: kada se Gospod javio svetu? Javio se u mučno vreme, kada se Bog nije slavio, kada nije bilo mira na zemlji, i kada je mesto dobre volje vladala zlovolja meću ljudima.
On se nije javio u vreme kakvoga pravednoga cara, da se ne kaže: pomagao mu je taj car!
Niti se On javio u vreme poštenja i pravde meću ljudima, da se ne kaže: lako je bilo nagovoriti poštene na poštenje i pravedne na pravdu!
Niti se On javio u vreme radosti i svetlosti u srcima ljudskim, da se na kaže: što je morao doći da raduje radosne i svetli prosvećenima!
Nego se krotki Gospod javio u vreme cara krvoloka u Jerusalimu, i careva tirana po svim narodima i plemenima.
Javio se on u vreme uprljanog poštenja i pogažene pravde meću ljudima.
Javio se usred sveopšte žalosti i očajanja i mraka u dušama sviju ljudi.
U to vreme rodio se Sin Božji svetu, baš u to vreme kada je najpotrebniji bio svetu, i kada ljudima nije mogao pomoći niko osim Njega.
Zato su Ga pozdravili dobrodošlicom i angeli i ljudi, i siromašni i bogati, carevi i mudraci sa Istoka.
O, kako bi Ga i mi danas pozdravili, da se javi! O, kako je on danas potreban zavađenim narodima, ogrubelim ljudima, otupelim savestima, zaslepljenim dušama! Kao nasušni hleb gladnome, i kao izvorska voda žednome!
Narodima i ljudima našega vremena niko nije potrebniji od Njega. Niko im, uopšte, danas nije ni potreban osim Njega.
Bez Njega su mnogi zaboravili slaviti Boga na visini. Bez Njega su narodi vođeni iz rata u rat, iz nesreće u nesreću. Bez Njega je zlovolja uzela maha među ljudima i rasplamtila oganj pakosti i samoživosti.
On jedini je potreban svetu. Niko drugi. O, kad bi se On opet javio! No zar se On ne javlja? Zar On nije obećao sledbenicima Svojim: Evo ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin.
Amin, Gospode! Budi s nama, jer tonemo. Javljaj se što češće i u što više srca ljudskih. Osvetli nas umom Tvojim i zagrej nas ljubavlju Tvojom. Osvetli i zagrej tamne i hladne peštere srca ljudskih, kao što si negda osvetlio i zagrejao pešteru Vitlejemsku prisustvom Svojim. Da bi opet oživelo slavlje Boga, da bi se ustanovio mir među narodima, i zacarila dobra volja među ljudima.
Prostrimo duše naše pod noge Njegove kao slamu. Neka On gazi. Nismo dostojni ni Njegovog gaženja a kamoli ljubavi Njegove. No, On i kad bi hteo gaziti gazio bi da izleči a ne da ubije. Jer, On je sav Ljubav, sav Milost, sav Razum i čistota. On nas neće zgaziti, iako smo to zaslužili više nego crvi pod nogama našim. On će nas pomilovati, i oprostiti pokajnicima. I milovaće, i praštaće, sve do Poslednjega Suda. No znajte, da je prorečeno, da će Dan Suda Hristovog granuti iznenadno.
Pohitajmo stoga svi da se pokajnički poklonimo Gospodu, koji se javlja. Da, i koji će se na kraju javiti u sili i slavi velikoj, da sudi svim živim i mrtvim. Pohitajmo, braćo i deco, da proslavimo pesmom i pravdom Gospoda Isusa i Njegovu Svetu Mater, On time ne dobija ništa. Šta bi i mogao dobiti Najbogatiji od najsiromašnijih? No time mi dobijamo sve: i život, i zdravlje, i mir, i dobru volju, i razum i – carstvo besmrtno.
Tebi Gospode, Spasitelju i Preporoditelju naš, slava i hvala, sa Ocem i Duhom Svetim, sada i navek. Amin.
Spomenite, braćo, u molitvama svojim pravoslavni narod ruski. Neka bi Gospod blagi uskoro pomilovao taj veliki narod i učinio kraj njegovim teškim stradanjima. Mnogostradalni narod ruski, i mnogostradalnu crkvu rusku pravoslavnu, da pomiluje i spase Gospod Bog. Amin.
(Ceopom-istina)