"Naša razmažena, slabašna i obezduhovljena zapadna društva su ušla u završnu fazu propadanja. Protekle 2015. godine smo bili svedoci retkog geopolitičkog uspona novih svetskih sila, a pred svakim novim izazovom čelnici Evropske unije i Sjedinjenih Država su izgledali sve slabiji i smeteniji", naspisao je za londonski "Telegraf" britanski publicista Kristofer Buker.
"Koji su najznačajniji pokazatelji da se svet menja i šta se sve dogodilo u godini koja se upravo završila? Dva događaja od prošle jeseni nam mogu puno toga reći. Jedan je bio vrlo posebna državna poseta predsednika Kine Velikoj Britaniji, koji je u oktobru svečano dočekan u Bakingemskoj palati. Bilo je na stotine prokineskih plakata i kineskih zastavica, a obezbeđenje je rasteralo nekoliko protestanata koji su se okupili kako bi izrazili nezadovoljstvo protiv politike Kine prema Tibetu. Predođeni Dejvidom Kameronom, britanski političari nisu mogli mogli izgledati ponizniji pred vođom zemlje, čija će privreda, uprkos nedavnim treperenjima, 2016. prestići SAD kao najveća sila na svetu. Iako je Velika Britanija jednom donela čvrstu odluku o civilnom korišćenju nuklearne energije, poseta se poklopila sa slomom ostataka britanske industrije čelika zbog poplave jeftinog čelika iz Kine. Naši političari su se izjasnili da će Peking pomoći u izgradnji najskupljih nuklearnih elektrana u svijetu i to sa zastarelim dizajnom", piše Buker.
"Tri nedelje kasnije se desila manje istaknuta poseta premijera Indije Narendre Modija, čija će još brže rastuća ekonomija prema predviđanjima finansijskih analitičara postati veća od britanske roku od tri godine, a prestići Kinu kao najveća svetska sila u drugoj polovini ovog stoleća. Ono što smo u 2015. godini videli više neko ikada pre su znakovi velike geopolitičke smene od istorisjkog značaja u kojoj se stogodišnja hegemonija Zapada povlači pred novim pokretačima napretka u svetu. Pred svakim novim spoljnimi izazovom čelnici EU i Sjedinjenih Država nikada nisu izgledali slabiji ili smeteniji, posebno pred pitanjem kako se nositi s poplavom izbeglica i terorističkom pretnjom s Bliskog istoka, gde vlada haos zbog naših taštih intervencija u Iraku, Avganistanu i Libiji. Nikada naši političari i političke institucije nisu zavređivali manje poštovanja", nastavlja britanski analitičar."Svuda vidimo kako se zapadnjačke iluzije sudaraju sa stvarnošću, kao kad se osvrnemo na ponudu Ukrajini da bude usisana u EU i NATO, što je neminovno izazvalo odgovor predsednika Putina i ruskog osećaja nacionalnog interesa.
Isto tako je bilo i s njegovom potporom predsednika Asada u siriji, gde je Putin potrčao, i za nekoliko krugova ostavio Zapad iza sebe. Baš tako nas je pretekao i ubojiti režim u Iranu, gde je nakon nedavnog "nuklearnog sporazuma", kojega je besmislenim nazvao "umereni" predsednik Ruhani, koji se nikada nije potrudio ni da ga potpiše", piše Buker."Onda smo videli još besmisleniji "neobavezujući" dogovor u Parizu koji bi trebao da spasi svet od globalnog otopljavanja. Sama činjenica da je Zapad svojom panikom bio na prvom mestu je još jedan simptom kako lako možemo pasti pod uticaj naših iluzija. I opet je spoljni svet, na čelu s Kinom i Indijom, odbio da pristane na takve gluposti.
Mogli bismo se pronaći u briljantnom naslovu, inače ne preterano dobre knjige, koju je 1920-tih napisao Oto Špengler "Der Untergang des Abendlandes" (Propast Zapada). Sve su civilizacije, kao što znamo, s vremenom propadale, a Špenglerov naslov je bio samo 90 godina ispred svog vremena. Balon u kome živimo je razlog zašto ne vidimo koliko su naša razmažena, slabašna i obezduhovljena zapadna društva izgubila tlo pod nogama. Ali, danas je moćni, veliki svet tamo negde, još manje sentimentalan i mnogo teži nego što smo navikli. Tokom narednih godina naš svet će se sigurno promeniti, više nego što možemo zamisliti", zaključuje Kristofer Buker.
Na dnu njegove kolumne "The Telegraph" postavio internet anketu s pitanjem čitataocima: "Da li je naš zapadni svet zaista u završnoj fazi svoje propasti?" 56 % čitatelja je odgovorilo: "Jeste, osuđeni smo na propast", a 44 % je odgovorilo da"nije, jer se suparnici Zapada suočavaju s još većim poteškoćama".
(The Telegraph/Altermainstreaminfo)