Rezultati istraživanja su objavljeni u listu PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences), a zaključak se vrti oko pojave pod nazivom “echo chambers” (eho komora) ili prostora u kojem se sistemi verovanja šire bez ikakvih prepreka.
Konkretno, reč je o određenom delu medijskog prostora, internetu, gde se sistemi verovanja pojačavaju i osnažuju unutar zatvorenog balona virtuelnog prostora. Ova mesta, gde se drugačija gledišta brzo guše, lako objašnjavaju pojavu koja je posebno izražena na Fejsbuku gde grupe ljudi sa izuzetnom lakoćom šire i jačaju opasne dezinformacije i kvazičinjenice.
Kako bi shvatili šta se zapravo dešava, istraživači su pratili delovanje 67 Fejsbuk grupa – 32 posvećene teorijama zavere i 35 posvećenih vestima iz nauke – u rasponu od 2010. do 2014. godine. Treća grupa je služila kao kontrolna grupa, a njen zadatak je bio trolovanje, odnosno namerno dezinformisanje čitalaca s ciljem ismejavanja date teme.
Istraživanje je pokazalo da obe grupe na jednak način počinju distribuciju postova. Takođe, u okviru prva dva sata i 20 sati nakon objave, postovi se dele najfrekventnije bez obzira na temu i njenu validnost. Naravno, post dele uglavnom oni koji se s njim slažu.
Ipak, razlika je u dugoročnoj “sudbini” posta. Naime, naučne vesti šire se vrlo brzo pre nego rasprava o datoj temi ne odumre, dok popularnost teorije zavere raste postepeno pre nego što rasprava o temi počne još dramatičnije rasti, što kreira trajanje tokom dužeg vremenskog perioda. To znači da teorije zavere opstaju na internetu i “žive” bez obzira na manjak validnosti.
Najznačajnija je činjenica da svaka grupa kreira vlastitu “eho komoru”. Osobe čije postove i publikacije volite da čitate, a time i klikati, češće će se pojavljivati na vašem News Feedu, dok će one koje vas ne zanimaju vremenom nestajati. Samim tim, postaćete okruženi samo izvorima sa kojima se slažete, što ne znači da ćete nužno biti okruženi izvorima koji šire proverene informacije.
(Economy)