Stručnjaci ocenjuju da uticaj izvršne vlasti na sudsku mora da prestane i da ministar pravde Nikola Selaković, nakon gotovo dve godine na funkciji, ne može da krivi prethodnu vlast za rasulo u pravosuđu, za čiji je rad on nadležan.
Krivične prijave
- U vezi sa sukobom interesa, ne možemo biti u potpunosti zadovoljni jer najveći broj odluka prekršajnih sudova dobijamo pred istek roka zastarelosti. Nismo zadovoljni ni visinom kazni jer je polovina ispod zakonskog minimuma - navela je direktorka Agencije Tatjana Babić.
Prema njenim rečima, do 29. decembra podneta su četiri optužna predloga tužilaštva, u tri slučaja je odloženo gonjenje, a u ostalim se prikupljaju dokazi.
- Nekoliko naših krivičnih prijava protiv funkcionera odbačeno je nakon što su uplatili zanemarljive iznose u humanitarne svrhe - rekla je Babićeva.
Ona je istakla da je Agencija u 2015. podnela 15 krivičnih prijava zbog sumnje da su funkcioneri krili imovinu ili davali lažne podatke, što je više u odnosu na 2014. godinu.
Direktor Transparentnosti Srbija Vladimir Goati za Kurir kaže da je nesumnjivo da izvršna vlast ima uticaj na sudsku.
- U Srbiji je sudska vlast pod izvršnom, naši funkcioneri imaju zakonom neograničenu moć da utiču na sudstvo jer ga oni biraju - upozorava Goati i dodaje:
- Ne sme da ima diskusije, Vlada mora da deluje trenutno. Nije u pitanju nedostatak zakona, već nespremnost da se stvar rešava vrlo brzo. To je naša rak-rana odvajkada, što ne opravdava Selakovića i Vladu, oni moraju da deluju - kaže Goati.
On smatra da premijer Aleksandar Vučić mora da se založi da se zakoni koje su doneli primenjuju.
- Danas imamo paradoks da organ koji je nadležan da deluje ćuti, a ovamo donose zakone. Reč je o ciničnoj igri koju su ranije mogli da prodaju Zapadu, ali to više ne prolazi - podseća Goati.
Čudno zastarevanje
Analitičar Dejan Vuk Stanković podseća da boljka nije nova i da će jedan od zahteva EU u procesu pridruživanja upravo biti mnogo delotvornije pravosuđe.
- Upozorenje Tatjane Babić je veoma relevantno jer je indikator onoga što bismo morali da promenimo. Takođe, ovaj problem ima i moralnu dimenziju, jer već 15 godina u kontinuitetu na čudan način zastarevaju prijave koje se odnose na funkcionere i politička elita beleži minus kod građana - zaključuje Stanković.
Ministar pravde Nikola Selaković nije odgovorio na pitanje Kurira da li su funkcioneri zaštićeni ili je reč o lošem radu pravosuđa.
FUNKCIONERI U SUKOBU INTERESA
Bratislav Gašić, ministar - kao gradonačelnik Kruševca potpisivao je ugovore o poslovima koji se finansiraju iz gradskog budžeta s firmama koje su u vlasništvu članova njegove porodice
Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa“ - ne odriče se nijedne od četiri fotelje u kojima sedi, a izvukao se kazne tako što je uplatio 200.000 dinara u humanitarne svrhe
Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija - prima platu 84.590 dinara, a kao predsednik Odbora Skupštine akcionara u NIS prima 402.000 dinara
Slavica Đukić Dejanović, poslanica SPS - postupak protiv direktorke „Laze Lazarevića“ je u toku
Aleksandar Martinović, poslanik SNS - prima pet plata i mesečno zarađuje oko 300.000 dinara
Nenad Vukasović
POLOVIČNA BORBA PROTIV KORUPCIJE
Advokat Nenad Vukasović ističe da je korupcija Gordijev čvor koji se mora „lagano otpetljavati“.
- Ne može da se suzbije korupcija ukoliko se to radi polovično. Mora se oštro reagovati na svim nivoima, nigde nećemo stići ako nastavimo ovako - upozorava advokat.