"Bilo je analiza, ali nisu bile nezavisne i nisu procenile efekte nastave. Rasprava nije naišla na odobravanje jednog dela javnosti dok drugi veruju da bi trebalo izmeniti način nastave tih predmeta", rekao je ministar Verbić.
Prema njegovim rečima, postoji zajednički problem za ova dva predmeta, a to je nedostatak kadra.
"Postoji konstantan nedostatak kompetentnih nastavnika. Verujem da temama koje su vrlo ozbiljne, a to je pitanje tolerancije, različitih kultura, komunikacije, treba da se bave najbolji. Odatle i moj predlog da se ti predmeti izučavaju četiri godine jer bi za taj period imali kadar", kaže Verbić.
On smatra, kako navodi, da se stručna javnost premalo uključila u tu raspravu, a kao glavni razlog za to navodi novogodišnje praznike.
"Nikako ne bi trebalo da se dogodi da ministar odlučuje o sudbini predmeta, jer to treba da rade stručna tela. Treba napraviti mehanizam kako ćemo proveriti efekte svih predmeta, a ne samo ova dva izborna predmeta, a to je neophodno kako bismo mogli da promenimo programe", istakao je.
Osvrnuo se i na raspravu o Nacrtu zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, o kojem takođe nema potpune saglasnosti, ukazavši da sindikati iz tog zakona ne vide kolika će biti plata zaposlenih.
"To jeste ključni zahtev i ja to razumem. Verujem da ovaj zakon može da se promeni na taj način da ispuni ovaj zahtev", rekao je Verbić.
Kad je reč o Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti, koji je usvojen u poslednjoj nedelji 2015. godine, ministar kaže da je budžet za nauku "za nijansu veći nego prošle godine, što znači da ćemo se u ovoj godini više baviti naukom".
"Ono što ćemo uraditi jeste da ćemo pooštriti uslove za dobijanje projekata kako bi oni koji se ozbiljno bave istraživanjem zaista i dobili najviše", rekao je resorni ministar.
On je naveo i primer da trenutno u Srbiji ima više od 600 naučnih časopisa, dok u Ministarstvu očekuju da će ih svega oko 250 ispuniti kriterijume u vezi sa tim šta je to pravi naučni časopis.