MEDICINA OD A DO Š: Šta su to policistični jajnici, koliko je opasan meningitis

Erizipel (crveni vetar)

Akutno infektivno oboljenje koje izaziva bakterija streptokoka iz A grupe, a pojavljuje se kao lokalizovano, oštro ograničeno crvenilo i otok. Infekcija se prenosi direktnim kontaktom sa inficiranom osobom i javlja se najčešće zimi, kada ima više i drugih streptokoknih bolesti. Počinje naglo, uz skok temperature na 38-40 stepeni, groznicu, malaksalost, povraćanje i glavobolju. Koža počinje da svrbi i zateže, a sutradan se javlja crvenilo koje je jasno razgraničeno od zdrave kože, širi se i otiče. Nakon 5-7 dana bolest polako prolazi, a koža počinje da se peruta.

Policistični jajnici

Najčešća hormonska bolest žena kada se na jajnicima obrazuju ciste. Simptomi su cistični folikuli u kori jajnika, ciklus bez ovulacije, retke menstruacije, neplodnost, povišen nivo muških hormona, pojačana dlakavost, opadanje kose, nakupljanje masnih naslaga na stomaku, akne, masnu kožu... Naziv dolazi od izgleda jajnika koji su prekriveni cistama i često duplo veći od normalnih. Ova bolest je povezana s većim rizikom od spontanog pobačaja, dijabetesa, bolesti srca, kancera jajnika i endometrijuma, histerektomije...

Dalekovidost (hipermetropija)

Čest problem vida kod koga se svetlosni zraci koji ulaze u oko ne fokusiraju u tački jasnog vida na mrežnjači, već iza nje. Očna jabučica je kraća ili je rožnjača zaravnjenija u odnosu na normalnu. Dalekovido oko mora da koristi akomodaciju čak i kada posmatra udaljene predmete da bi se na taj način povećala moć prelamanja i zraci sekli na mrežnjači da bi se predmeti jasno videli. Bez toga dalekovido oko ne može da vidi jasno ni na daljinu ni na blizinu, pa se usled stalnog naprezanja i prilagođavanja zamara, slova se gube u magli pri čitanju i pisanju, javljaju se i glavobolja i bol o očima, a česta je i razrokost. Takođe, ranije se javlja staračka dalekovidost, pa se relativno rano pored korekcionih stakala za daljinu, nose i naočare za rad na blizinu.

Meningitis

Zapaljenje mekih moždanih opni koje mogu izazvati virusi, bakterije, gljivice paraziti... Infekcija može početi bilo gde: na koži, u digestivnom traktu ili urinarnom sistemu, ali najčešće u respiratornom traktu, odakle mikroorganizmi lako mogu dospeti u krv i stići do centralnog nervnog sistema. Bakterije mogu dospeti do mozga i nakon teške traume ili operacije na glavi. Bolest prate tri sindroma: infektivni, meningealni i likvorni. Infektivni sindrom se manifestuje povišenom temperaturom, malaksalošću i anoreksijom. Meningealni sindrom nastaje kao posledica povećanog intrakranijalnog pritiska, usled čega se javljaju jaka glavobolja, povraćanje, ukočen vrat. Bolesniku smetaju buka i svetlost, a javlja se i zatvor. Likvorni sindrom se odnosi na brzinu isticanja likvora, nivo proteina, šećera i hlorida. Ako se posumnja na bakterijski meningitis, važno je što pre hospitalizovati bolesnika i početi terapiju antibioticima.

Dispneja

Osećaj teškog disanja, pa osoba ima potrebu da više udiše i oseća stezanje u grudima. Nastaje kao posledica drugih bolesti. Ako nastupi naglo, ukazuje na bronhijalnu astmu, edem pluća, plućnu emboliju, pucanje pluća ili strano telo, a sporiji početak najčešće je posledica plućne fibroze, raka, insuficijencije srca...Može se javiti i prilikom fizičkog napora.

Pripremila: Vanja Ostojić