"Dnevnik moje pokojne majke" originalno se pojavio u sekciji Reddita pod imenom bez sna. Pravila ove stranice su da priče treba da budu istinite, iako je nemoguće da se dokaže da li su korisnici koristili fikciju ili ne.
Na toj stranici zaista postoji mnogo jezivih priča, a mi vam donosimo samo one najbolje. Nadamo se da ćete "uživati".
Dnevnik moje pokojne majke
Pre dosta godina, nakon smrti moje majke, našao sam se na nezavidnom zadatku, da konačno sortiram njenu imovinu. Većina njih bez sumnje je trebalo da završi u đubretu. Moja majka bila je kao hrčak, sve je skupljala, na primer knjige. Stare knjige. Mnoštvo njih bilo je vredno, a takve su prodate kako bismo platili sahranu. Na kraju, trebalo mi je oko 3 meseca da prođem sve. Do trenutka kada je sve bilo gotovo, razboleo sam se od kopanja po svim tim stvarima. Između prašine i povremeno nekog pauka koji nije bio srećan sa mojim pojavljivanjem, oguglao sam na bilo šta što bih mogao da pronađem.
Ilyke.com
Da budem iskren, možete zaista da se iznenadite šta sve možete da pronađete u gomili starih knjiga. Još više kada imate posla sa osobom koja nije bila u potpunosti zdrava sa razumom kada je sve to skupljala. Od drevnih enciklopedijskih setova, do mnogobrojnih kuvara, do seksualnih priručnika iz 1800-ih godina. Čak sam naišao i na stare liste namirnica, gde izgleda, da je moj otac zaboravio da kupi mleko. Ovo me je ostavilo da se pitam zašto je moja majka čuvala sve te stvari, ali opet, kao što sam rekao, nije bila baš pri sebi.
Tek na dnu poslednje kutije, pronašao sam dnevnik. Bila je to klasična školska sveska, ništa previše specijalno da čak i mislim o tome. Ipak, još od kada mogu da se setim, moja majka je uvek imala tu svesku sa sobom. U njoj je pisala s vremena na vreme, mada se nikada nisam potrudio da ga pročitam. Ako ništa drugo, bio sam iskreno dete i uvek sam smatrao da je to njena privatna stvar. I dok sam sedeo tamo, gledajući u dnevnik, morao sam da znam šta je bilo u njemu. Možda će mi to dati neki uvid u to zašto se moja majka ponašala tako kako se ponašala. U najmanju ruku, to bi moglo da reši misteriju mog detinjstva.
Otvarajući prvu stranu, video sam jednostavnu skriptu gde je pisalo "Ovo je život..." sa mojim imenom upisanim. Svaka stranica sadržala je nešto o mom životu, od dana kada sam se rodio, sa detaljima o tome kako sam se pojavio na ovom svetu i do uriniranja na doktora. Narednih nekoliko stavki detaljisalo je moje prvo kretanje debelog creva, prvi zalogaj čvrste hrane i prve reči...
Majka mi nikada nije rekla da mi je prva reč bila "prokletstvo", a prema evidenciji, čini mi se da je to došlo odmah nakon nestanka moje omiljene igračke. Ovo me je pomalo nasmejalo jer se nisam toga sećao, ali mogao sam da zamislim izraz lica svog oca kada je to čuo.
Sa svakom stranicom, dnevnik se nastavljao. Brzo sam bio u vrtiću, navodeći kako sam već tada čitao knjige koje su bile daleko iznad moje starosne grupe, pretpostavčljam da joj je sve to ispričala vaspitačica.
Prvi razred bio je poput vrtića, kao i ostali razredi. Peti je bio težak za mene da čitam. Detaljisalo se o mojim problemima sa učiteljicom i šta sam sve pretrpeo u rukama te zle žene i šta sam sve radio kako bi to sakrio od moje majke. Ipak, činilo se da je ona sve to znala. Tada sam se zapitao zašto mi nikada ništa nije rekla, ali verovatno je tako bilo najbolje. Barem tada.
Rojters
foto Rojters
Stvari su počele jako brzo da se kreću od tog momenta. Šesti razred je prošao sa samo nekoliko detalja, sedmi isto. Osmi je bio prava katastrofa i ne zauzima više od 6 stranica, sa sve mojim ponavljanjem. Drugi put kroz osmi razred imao je samo dve tačke, a cela moja srednja škola bila je na dve stranice.
I tada stvari postaju čudne!
Očekivao sam da će to biti kraj dnevnika, ali nije bio. Obrnuo sam nekoliko stranica. Na jednoj sam čak video i godinu kada sma izgubio nevinost. Na drugom dan kada sam raskinuo sa devojkom posle dugo vremena. Još jedna stvar je bila zapisana, a to je da mi je devojka trudna i da sam je ja terao da abortira. Detalji su me zaista uplašili. Ne samo što nikome ovo nisam rekao, već zbog činjenice da moja majka nije bila nigde blizu mene kada se sve to dešavalo. Ja sam se odselio iz države da bih otišao na koledž i izgubio sam kontakt sa porodicom. naravno, moja devojka je mogla to da kaže, ali ne verujem. Mel ne bi...pa najbolji način da ovo kažem je, Mel nije volela moju majku. Samo jednom su se srele i prošlo je užasno...
Vrteo sam strane i stigao sve do prošle godine. Tada sam se zaista uplašio. Kao da prethodni zapisi nisu bili dovoljno jezivi, činjenica je da je moja majka umrla 2010. godine. Ali, eto, ipak, ja sam čitao unose pet godina nakon njene smrti...
Jutjub
Te stvari zaista nije mogla da zna. Moji problemi kada sam živeo kao beskućnik i moja selidba na drugi kraj zemlje kako bih pronašao posao. Ljubav koja se rodila između mene i devojke koju sam upoznao preko interneta. Sve to se dogodilo nakon što je moja majka umrla.
Ovo me dovodi do poslednjeg unosa. Datum je 10. avgust, 2015. Poslednji zapis moje majke, a sve stranice posle su prazne. Od svih zapisa, ovaj me još uvek progoni. Takođe, to je datum koji nikada neću zaboraviti. na taj dan, dok sam išao na posao, skoro pa me je udario vozač automobila koji je bio nekako odsutan. Tip nije video da se promenila boja na semaforu i bio je mrak. Tako da nije neko iznenađenje da kada je pogledao u svoj mobilni bio je šokiran da je neko ispred njega. Ovaj auto me je skoro udario. Zapis beleži svaki detalj, ali se razlikuje na jedan način. 10. avgusta 2015. godine ja sam izbegao smrt!