Rast u evrozoni može iznenaditi investitore
Kako ekspanzija razvijenih ekonomija traje blizu sedam godina, tržišta, razumljivo, zanima kakvog prostora ima za neprijatne potrese, u rasponu od truckavog usporavanja Kine, mogućnosti da SAD uđu u recesiju do sve većih geopolitičkih rizika.
Pritom, u sumornom raspoloženju na početku nove godine izazvanom naglim padom Šangajske berze u prošli ponedeljak i rastom napetosti između Irana i Saudijske Arabije, lako se mogu prevideti moguća prijatna iznenađenja. Jedno takvo vredno pomena su ekonomski rezultati evrozone, koji su bolji nego što su investitori očekivali.
Reći da tvorci ekonomske politike u evrozoni možda čine mnogo više stvari kako treba nego što se uobičajeno smatra, priznajemo, nije lako. Ali okolnosti nastale sprovođenjem te politike su veoma povoljne. Ultralabava monetarna politika i popustljivija fiskalna politika, izazvana delom migracionom krizom, čine moćnu kombinaciju. Slab evro uprkos rekordno visokim suficitima bilansa tekućih plaćanja u evrozoni takođe pomaže ublažavanju lošeg uticaja usporavanja tržišta u usponu na izvoznike.
Za razliku od SAD, energetski sektor Evrope nije zapao u nevolje zbog niskih cena nafte, tako da evropska domaćinstva koriste povoljnosti jeftinijih energenata više nego američka. Zapravo, rast evrozone sve više podstiče potrošnja potpomognuta povećanjem zaposlenosti. Čak se i labilni bankarski sektor u evrozoni sve više okreće kreditiranju.
Na tu pozitivnu priču najbolje ukazuju rezultati nemačke privrede. Lična potrošnja je povećana za oko dva odsto u 2015. godini, što je najveća stopa rasta u poslednjih 15 godina, i dala je najznačajniji doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda. Prema anglosaksonskim standardima, gde lična potrošnja više počiva na zaduživanju, takva stopa povećanja možda nije impresivna, ali u nemačkim uslovima jeste. Rast zaposlenosti, kao i plata je relativno velik, pa Dojče banka (Deutsche Bank) predviđa da će raspoloživi prihodi porasti za blizu tri odsto u 2016. godini. Banka takođe očekuje da će budžetski suficit, koji je u 2015. dostigao oko 21 milijardu evra, opasti na gotovo nulu.
Dok mnogi očekuju blago slabljenje izvoza u ovoj godini, uticaj usporavanja svetske trgovine znatno je ublažen zahvaljujući jakoj američkoj tražnji. Tržišno raspoloženje u sektoru usluga je veoma živo, pa je indeks uslužnog sektora instituta IFO dostigao najviši zabeležen nivo u četvrtom kvartalu 2015. godine. U celini gledano, očekuje se ubrzanje privrednog rasta sa oko 1,5 odsto u 2015. na blizu dva odsto u 2016.
Evropsku centralnu banku (ECB) niko ne bi mogao optužiti za preterani optimizam povodom poslednjih projekcija rasta u evrozoni od 1,5 odsto u 2015. godini, 1,7 odsto u 2016. i 1,9 odsto u 2017. godini.
Privredni rast omogućen jačanjem potrošnje u severnoj Evropi je isto tako pogodan za ublažavanje neravnoteže između severa i juga u evrozoni.
Naravno, postoje razlozi i za upozorenja. Za postizanje privrednog rasta evrozone koji bi bio jači od očekivanog bilo bi potrebno da se poverenje privrede i domaćinstava očuva u uslovima suočavanja sa izazovima kao što su migraciona kriza, nepredvidivo ponašanje Rusije, uspon ekstremističkih političkih partija sklonih ekonomskom nacionalizmu, mogući izlazak Velike Britanije iz Evropske unije i tako redom.
Cena nafte ostaje nepoznanica. A iskustvo s devalviranjem juana prošlog avgusta, kao i neuspešno nastojanje da se ojača domaće tržište akcija pokazuju kako nepovoljna privredna kretanja u Kini sada mogu da destabilizuju ostatak sveta. Postoji takođe rizik od toga da moguće ponovno devalviranje kineske nacionalne valute podstakne novu etapu valutnog rata. To bi onda vodilo jačanju protekcionističkih sklonosti u Vašingtonu dok se predsednički izbori budu približavali.
Moguće je, uostalom, praviti veoma sumornu sliku. Važno je, ipak, ako se želi da slika bude optimistična, imati u vidu razliku između cikličnog i strukturnog.
Ipak, za investitore ostaje široki prostor za procenjivanje.
John Plender