Robert Prosinečki, legendarni vezni fudbaler Crvene zvezde, član generacije koja je postala šampion Evrope, a kasnije i trener crveno-belih, rođen je 12. januara 1969. godine u nemačkom Vilingen-Šveningenu.
Za Zvezdu je nastupao od 1987. do 1991. godine i u klubu ostavio neizbrisiv trag sjajnim partijama i efektnim golovima.
Seniorsku karijeru je počeo u zagrebačkom Dinamu u sezoni 1986/87, ali se tu kratko zadržao. Miroslav “Ćiro“ Blažević izjavio je da će pojesti trenersku diplomu ako Prosinečki postane igrač. U redove Crvene zvezde stigao je 1987. godine, i posle jednog treninga u rukovodstvu kluba su odlučili da potpišu ugovor sa Robijem, kada su videli o kakvom fudbalskom biseru je reč.
Iako je bio daleko najmlađi u timu, odmah se izborio za mesto u startnoj postavi i postao nezamenljiv u veznom redu tokom sve četiri sezone u klubu. Osvojio je tri šampionske titule (1988, 1990. i 1991. godine), jedan nacionalni kup 1990. i Kup evropskih šampiona 1991. godine. Za crveno-bele je odigrao 161 zvaničnu utakmicu i postigao 35 golova.
Već u prvoj sezoni se okitio šampionskom titulom. Odigrao je 24 prvenstvena meča i postigao četiri pogotka, po jedan u pobedama protiv Prištine (7:1), Osijeka (6:1) i u dva meča protiv Rada (dva puta po 2:0). U sezoni 1988/89 istakao se golovima protiv Partizana (3:1) i Hajduka iz Splita (3:0), ali Zvezda nije uspela da stigne Vojvodinu u prvenstvenoj trci. Te sezone crveno-beli su igrali antologijske utakmice sa Milanom u Kupu šampiona (1:1 i 1:1, penalima 3:2 za italijanski tim). Robi je ušao u igru u 73. minutu utakmice u Beogradu i realizovao udarac u penal seriji, ali je golman Milana odbranio tri penala i italijanski tim je otišao dalje.
“Rosoneri“ su prošli u četvrtfinale, a kasnije postali šampioni Evrope. Sezona 1989/90 u potpunosti je protekla u znaku Crvene zvezde, koja je efikasnom i atraktivnom igrom osvojila duplu krunu. “Veliki Žuti“ je u šampionatu odigrao 31 utakmicu i postigao pet golova, među kojima je i spektakularan pogodak protiv Partizana u pobedi od 2:0, dok je u Kupu bio strelac tri puta u osam mečeva, a ponovo je bio koban po golmana večitog rivala u polufinalnoj pobedi od 3:2.
Strelac pobedonosnog gola bio je u revanšu drugog kola Kupa UEFA, na gostovanju protiv Žalgirisa u trijumfu od 1:0. Jedini brodolom te sezone Zvezda je doživela na gostovanju protiv Kelna (0:3), u drugoj utakmici osmine finala i završila takmičenje u Evropi.
Sezona 1990/91 bila je vrhunac Zvezdinog petogodišnjeg plana i slobodno se može reći najbolja u karijeri Roberta Prosinečkog. Robi je u pohodu ka osvajanju “ušatog“ pehara Kupa šampiona odigrao svih devet utakmica i postigao četiri pogotka. Bio je jedan od ključnih igrača u timu. Dva gola je postigao protiv Grashopersa u pobedi od 4:1 u Švajcarskoj i po jedan protiv Glazgov Rendžersa i Dinama iz Drezdena u pobedama od po 3:0 u Beogradu. Golove koje je postigao iz slobodnih udaraca protiv Istočnih Nemaca i Škota prava su remek dela, a na kraju je pogodio mrežu Paskala Olmete u prvoj seriji penala u finalu u Bariju i tako doprineo istorijskom uspehu srpskog kluba.
Izuzetno efikasan je bio i u šampionatu, gde je na 29 utakmica postigao 12 golova za ubedljivo osvojenu šampionsku titulu. Ponovo je bio strelac protiv Partizana u pobedi od 3:1, a po dva puta se upisao i protiv Željezničara (3:1) i Olimpije (6:0).
Ukupno je u sezoni 1990/91 nastupio na 44 takmičarska meča i postigao 18 golova. U izboru za Zlatnu loptu Frans fudbala za 1991. godinu Prosinečki je zauzeo peto mesto u Evropi sa 34 poena.
Drugo mesto podelili su Dejan Savićević, Darko Pančev i Lotar Mateus (Inter) sa 42 poena, dok je Žan-Pjer Papen (Olimpik Marselj) dobio 141 glas, iako francuski tim nije postao šampion Evrope. Leta 1991. godine na vrhuncu karijere Robi je prešao u slavni Real iz Madrida.
U kraljevskom klubu je nastupao tri sezone, a imao je i povredu zbog koje nije igrao više od godinu dana. Osvojio je Kup i Superkup Španije. Kasnije je odigrao po jednu sezonu za Ovijedo (1994/95), Sevilju (1995/96) i Barselonu (1996/97), sa kojom je osvojio španski Kup i Kup pobednika kupova. Na putu do osvajanja evropskog trofeja Barselona je ukrstila koplja sa Zvezdom, a Robi je igrao za Katalonce u prvoj utakmici, kada je ušao u drugom poluvremenu. Zvezda je povela sa 1:0, ali je Barsa na kraju slavila sa 3:1 predvođena Figom, Stoičkovim, Đovanijem i ostalim zvezdama svetskog fudbala.
Od 1997. do 2000. godine igrao je za Kroaciju iz Zagreba, a nastupao je još i za Hrvatski dragovoljac (2000/01), Standard iz Liježa (2000/01), engleski Portsmut (2001/02), gde se istakao odličnim partijama. Postigao je devet pogodaka na 33 meča.
U bogatoj karijeri nosio je još dresove Olimpije (2002/03) i Zagreba (2003/04).
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 15 utakmica i postigao četiri gola. Debitovao je 23. avgusta 1989. godine protiv Finske (2:2), a poslednji meč je zabeležio protiv Farskih Ostrva 16. maja 1991. u pobedi od 7:0.
Odigrao je tri utakmice na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine i postigao gol protiv Ujedinjenih Arapskih Emirata u trijumfu od 4:1.
Bio je najbolji igrač Svetskog prvenstva za omladince u Čileu 1987. godine, kada je Jugoslavija osvojila prvo mesto.
Za reprezentaciju Hrvatske je zabeležio 49 utakmica i postigao deset pogodaka. Igrao je na Svetskim šampionatima 1998. u Francuskoj i 2002. u Japanu i Južnoj Koreji i Evropskom prvenstvu u Engleskoj 1996. godine. Na Mundijalu u Francuskoj 1998. postigao je golove protiv Jamajke i Holandije u meču za treće mesto.
Od 2006. do 2010. godine bio je pomoćnik selektora Hrvatske. Prvi samostalni trenerski angažman imao je u Crvenoj zvezdi. Preuzeo je tim po završetku jesenjeg dela sezone 2010/11. Nije uspeo da osvoji šampionsku titulu sa Zvezdom, ali je trijumfovao u Kupu Srbije 2012. godine.
Imao je velikih problema, jer igrači mesecima nisu primali plate, a i tim nije bio dovoljno kvalitetan. Zabeležio je pozitivan skor u večitim derbijima, a do razlaza sa upravom je došlo posle prvog kola sezone 2012/13 i remija sa ekipom Rada (2:2).
Robi je bio omiljen kod navijača Zvezde i kao igrač i kao trener, a 2012. je otišao sa suzama iz kluba. U sezoni 2012/13 vodio je vodio turski Kajzeri do petog mesta u šampionatu, a posle prvog dela sezone 2013/14 rastao se sa klubom zbog slabih rezultata.
Od 2014. godine je selektor Azerbejdžana.
Kurir sport /Mojacrvenazvezda