BEOGRAD - Na vanrednim izborima za predsednika Srbije zakazanim za 6. maj ove godine, istovremeno sa parlamentarnim i lokalnim izborima, učestovaće 12 kandidata.
To su: Zoran Stanković, kandidat Ujedinjenih regiona Srbije (URS), Vladan Glišić, kandidat Dveri, Boris Tadić, kandidat "Koalicije za bolji život", Vojislav Koštunica, kandidat Demokratske stranke Srbije (DŠ), Zoran Dragišić, kandidat Pokreta radnika i seljaka, Jadranka Šešelj, kandidat Srpske radikalne stranke (SRS), muftija Muamer Zukorlić, kandidat grupe građana, Danica Grujičić, kandidat Socijaldemokratskog saveza, Ivica Dačić, kandidat Socijalističke partije Srbije (SPS), Čedomir Jovanović, ispred Koalicije "Preokret", Ištvan Pastor, kandidat Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i Tomislav Nikolić, kandidat Srpske napredne stranke (SNS).
ZORAN STANKOVIĆ
Zoran Stanković rođen je 9. novembra 1954. godine u selu Trgovište (opština Vladičin Han). Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vladičinom Hanu, a diplomirao u maju 1980. na Medicinskom fakultetu u Nišu. Poslediplomske studije iz sudske medicine završio je 1988, a doktorsku disertaciju pod nazivom "Problemi sudskomedicinske obrade leševa u ratnim uslovima" odbranio je 1997. u Beogradu. Kao vojni stipendista stažirao je u niškoj Vojnoj bolnici, a zatim je proveo pet godina u u garnizonskoj ambulanti Druge armijske oblasti u Peći, gde je proglašen za naljboljeg mladog lekara u vojsci. Na Vojno-medicinsku akademiju (VMA) je došao 1987. na specijalizaciju iz sudske medicine i ubrzo je postavljen na mesto načelnika Zavoda za patologiju i sudsku medicinu. Na ratnim prostorima bivše Jugoslavije obdukovao je više od 5.000 leševa, a više puta pružao ekspertsku pomoć Haškom tribunalu. Član je Jugoslovenskog komiteta za prikupljanje podataka o istraživanju zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava od 1993. decembra 1997. formirao je tim za istraživanje posledica NATO bombardovanja na području Republike Srpske. Od 1994. je ekspert Ujedinjenih nacija za sudsku medicinu. U čin general-majora unapređen je u junu 2001. godine. Od 2002. do marta 2005. bio je načelnik Vojno-medicinske akademije (VMA) u Beogradu, kada je smenjen i, na sopstveni zahtev, penzionisan. Nastavio je da radi kao savetnik u Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom. Za ministra odbrane SCG izabran je u oktobru 2005, a od maja 2006. godinu dana je bio ministar odbrane Srbije. U martu 2011. na predlog G17 plus postao je ministar zdravlja u rekonstruisanoj vladi premijera Mirka Cvetkovića. Na Policijskoj akademiji u Beogradu predaje kriminalističku medicinu. Objavio je više od 30 stručnih i naučnih radova, a koautor je i pet knjiga. Oženjen je Marinom i ima kćerke bliznakinje, Ivu i Inu.
VLADAN GLIŠIĆ
Vladan Glišić rođen je 26. avgusta 1970. u Prištini. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Aranđelovcu, a Pravni fakultet i pravosudni ispit u Beogradu. Počeo je da radi u Opštinskom sudu u Aranđelovcu, zatim je bio direktor pravne službe u Ortopedskom preduzeću Rudo u Beogradu, zatim pravni savetnik u Centru za velike poreske obveznike pri Ministarstvu finansija Srbije. Sada je zamenik javnog pravobranioca Gradske opštine Rakovica. Sa sedamnaest godina uključio se u politički život Srbije kada postaje jedan od poslednjih političkih zatvorenika i osuđenika u SFRJ. Državna bezbednost ga hapsi 1987. i jedno vreme provodi u Okružnom zatvoru u Petrovcu kod Kragujevca zbog osnivanja i delovanja tajne omladinske antikomunističke organizacije srpskih nacionališta. Glišić je učestvovao u studentskim protestima 1992. i 1996. godine. Saradnik je Srpskog sabora Dveri od 2001, a aktivno je uključen u rad organizacije od 2003. godine. Član je rukovodstva Dveri - za život Srbije. Oženjen je.
BORIS TADIĆ
BOris Tadić rođen je 15. januara 1958. u Sarajevu. Gimnaziju je završio u Beogradu, gde je na Filozofskom fakultetu diplomirao kliničku psihologiju i magistrirao na temu "Subverzivnost u segmentu seksualnosti". U mladosti je radio kao kolporter, zatim je bio novinar na Radio Indeksu 202, psiholog u bolnici "Laza Lazarević", profesor psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji i istraživač u beogradskom Institutu za psihologiju. Karijeru vaterpoliste prekinuo je zbog povrede. Centar za razvoj demokratije i političke veštine osnovao je 1997. i bio njegov prvi direktor. Politikom je počeo da se bavi još kao student, učestvujući u formiranju poluilegalnog Otvorenog univerziteta i u nizu opozicionih aktivnosti, zbog čega je bio hapšen osamdesetih godina. Član je Demokratske stranke (DS) od 1990. Sekretar Glavnog odbora i potpredsednik Izvršnog odbora DS postao je 1992. U februaru 2000. izabran je za potpredsednika DS. Nakon ubistva lidera stranke i srpskog premijera Zorana Đinđića, u martu 2003, Tadić i ostali potpredsednici DS preuzeli su kolektivno rukovođenje partijom. Na izbornoj skupštini stranke 22. februara 2004. izabran je za predsednika, porazivši bivšeg zamenika predsednika DS i premijera Srbije Zorana Živkovića. Za poslanika u srpskom parlamentu izabran je 1994. kada je bio i član Odbora za nauku i tehnologiju. Od novembra 2000. bio je ministar za telekomunikacije u SR Jugoslaviji, zatim savezni poslanik, član skupštinskog odbora za bezbednost i potpredsednik Veća građana, te ministar odbrane u Savetu ministara državne zajednice Srbije i Crne Gore. Jedno vreme (2003-2004) je radio je kao profesor politike i advertajzinga na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Za predsednika Srbije izabran je u jun 2004. u drugom krugu izbora kada je osvojio 53,24 odsto glasova birača. Drugi put je za predsednika Srbije izabran 3. februara 2008. u drugom krugu izbora kada je pobedio kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića osvojivši oko sto hiljada glasova više od njega. Tadić je osvojio 50,31 odsto ili 2.304.467 glasova birača. Dobitnik je brojnih domaćih i inostranih nagrada. Tadić govori engleski i služi se francuskim jezikom. Oženjen je Tatjanom Rodić, građevinskom inženjerkom, sa kojom ima kćerke Mašu i Vanju.
VOJISLAV KOŠTUNICA
Vojislav Koštunica je rođen 24. marta 1944. u Beogradu, gde je završio gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu. Magistrirao je na tom fakultetu 1970. na temu "Politička teorija i praksa ustavnog sudstva u Jugoslaviji", a doktorirao 1976. sa tezom "Institucionalizovana opozicija u političkim sistemima kapitalizma". Za asistenta na Pravnom fakultetu u Beogradu izabran je 1970. U vreme političkih progona na Univerzitetu 1974. izbačen je sa fakulteta sa grupom profesora i asistenata, jer je potpisao peticiju za oslobađanje iz zatvora profesora Mihaila Đurića. Petnaest godina kasnije, odbio je ponudu da se kao profesor vrati na fakultet. Od 1974. je radio u Institutu društvenih nauka, a od 1981. u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, kao viši naučni saradnik i jedno vreme kao direktor. Bio je član redakcije i glavni i odgovorni urednik nekoliko uglednih pravnih i filozofskih časopisa, a član je Filozofskog društva Srbije i Srpskog PEN centra. Bio je i glavni urednik "Demokratije", lista Demokratske stranke. Knjigu "Politički sistem kapitalizma i opozicija" napisao je 1978, a 1983. objavio je, zajedno sa kolegom Kostom Čavoškim, studiju "Stranački pluralizam ili monizam". Jedan je od osnivača Demokratske stranke (DS), iz koje je istupio početkom 1992, kada se ta stranka podelila na dva krila, koja su imala različit odnos prema vlasti i prema nacionalnom pitanju, te učešću u novoformiranom Demokratskom pokretu Srbije (DEPOS). Iste godine Koštunica je osnovao novu stranku pod nazivom Demokratska stranka Srbije (DŠ) i od tada je njen predsednik. Od 1990. do 1997. bio je narodni poslanik u Skupštini Srbije. Bio je kandidat DOS-a na izborima za predsednika SR Jugoslavije 24. septembra 2000, kada je sa 50,24 osvojenih glasova birača pobedio dotadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića koji je dobio 37,15 glasova. Predsednik SRJ bio je do 7. marta 2003. kada je za predsednika nove državne zajednice SCG izabran Svetozar Marović. Bio je premijer Vlade Srbije dva puta uzastopno od 3. marta 2004. do 7. jula 2008. kada je dužnost predao novom premijeru Mirku Cvetkoviću. Koštunica je bio kandidat DŠ na neuspelim izborima za predsednika Srbije 2002. kada je u drugom krugu osvojio 66,86 odsto glasova birača. Knjigu "Odbrana Kosova" objavio je 2008. godine. Govori engleski, a služi se francuskim i nemačkim jezikom. Oženjen je Zoricom Radović, doktorom pravnih nauka.
ZORAN DRAGIŠIĆ
Zoran Dragišić je rođen u Beogradu 1967, gde je završio Fakultet civilne odbrane i Pravni fakultet, na kome je magistrirao 1998. na temu "Međunarodnopravni položaj učesnika nemeđunarodnih oružanih sukoba". Doktorsku disertaciju "Pravno-politički status nacionalne bezbednosti" odbranio je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2004. godine. Vanredni je profesor na Fakultetu bezbednosti gde predaje Političke sisteme, Osnove bezbednosti i Bezbednosni menadžment. Od 1994. godine radi na Fakultetu bezbednosti kao vanredni profesor. Na tom fakultetu je počeo kao asistent-pripravnik na predmetu Politički sistem, od 1998. kao asistent na pomenutom i predmetu Osnovi bezbednosti, a od 2004. kao docent na predmetima Osnovi bezbednosti i Bezbednosni menadžment. Aktivan je u beogradskom Međunarodnom institutu za bezbednost, ekspertskoj grupi, koju pored njega vode Orhan Dragaš i nekadašnji šef vojne bezbednosti, general Aleksandar Vasiljević. Dragišić je jedan od osnivača Socijaldemokratske partije čiji je lider Rasim Ljajić. U aprilu prošle godine napustio je tu stranku a potom osnovao političku organizaciju Pokret radnika i seljaka. Objavio je više od 20 radova u domaćim i stranim časopisima o bezbednosnom menadžmentu, međunarodnoj bezbednosti, sistemu nacionalne bezbednosti, upravljanju i kontroli sistema bezbednosti i odbrani od terorizma. Govori engleski jezik. Oženjen je i ima jedno dete.
JADRANKA ŠEŠELJ
Jadranka Šešelj rođena je 1960. u Podujevu na Kosovu. Do polaska u školu živela je sa porodicom u Prištini, odakle se sele u Beograd gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. U Beogradu je diplomirala na Višoj pedagoškoj školi, ali nikada nije radila u struci. U preduzeću "Minel" radila je administrativne poslove 12 godina, a kada je preduzeće počelo da propada proglašena je viškom i od tada je posvećena porodici. U braku je sa liderom Srpske radikalne stranke (SRS) i haškim optuženikom Vojislavom Šešeljem, sa kojim ima tri sina.
MUAMER ZUKORLIĆ
Muamer Zukorlić rođen je 15. februara 1970. godine u selu Orlje, opština Tutin, u Sandžaku. Osnovnu školu je završio u selu Ribariće u istoj opštini, a (srednju školu) medresu "Gazi Husrefbeg" u Sarajevu. Islamski fakultet, odsek šerijatsko pravo, završio je na Univerzitetu u gradu Konstantinu u Alžiru 1993. godine. Poslediplomske studije je završio u Libanu. Karijeru je počeo kao predavač više predmeta u Gazi Isa-begovoj medresi u Novom Pazaru. Bio je jedan od osnivača Stranke demokratske akcije (SDA) u Srbiji i u to vreme blizak predsedniku stranke Sulejmanu Ugljaninu. Radio je kao njegov prevodilac za arapski jezik, a bio je i član Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV), najvišeg predstavničkog tela Bošnjaka. Kada je došlo do raspada Islamske zajednice SFR Jugoslavije 1993. formirana je Islamska zajednica Sandžaka, a Zukorlić je izabran za prvog predsednika Mešihata Islamske zajednice Sandžaka. Na tu funkciju je ponovo biran 1998. i 2003. godine. Uporedo sa funkcijom predsednika Mešihata, Muamer ef. Zukorlić obavljao je i funkciju sandžačkog muftije, na koju ga je imenovao reis-ul-ulema Bosne i Hercegovine Mustafa Cerić. Zukorlić je bio član Rijaseta Islamske zajednice BiH i predstavnik Rabite (Islamske svetske lige) za Srbiju i Crnu Goru. Na Saboru Islamske zajednice u Srbiji (IZS) u Novom Pazaru u martu 2007. izabran je za glavnog muftiju IZS za narednih godinu dana. U oktobru te godine na Saboru IZS u Novom Pazaru je smenjen sa funkcija glavnog muftije i predsednika Mešihata. U julu 2008. ponovo je izabran na istu dužnost za period od narednih pet godina. Predsednik je Upravnog odbora Islamske akademije i rektor Univerziteta u Novom Pazaru, koji je od 2002. prva visokoškolska ustanova u zemlji organizovana kao vakuf (grupna zadužbina verujućih pojedinaca). Na izborima za nacionalni savet bošnjačke nacionalne zajednice 6. juna 2010. godine, Zukorlić je ubedljivo pobedio. Oženjen je sa dve žene, što je dozvoljeno po šerijatskom pravu. U braku sa prvom ženom, Alžirkom koju je upoznao na studijama ima četvoro dece. Drugi brak sa Novopazarkom je sklopio 2005. i u tom braku ima jedno dete.
DANICA GRUJIČIĆ
Danica Grujičić je rođena 1959. u Užicu. Srednju školu je završila u Moskvi gde je, potom, jedno vreme studirala medicinu, a nastavila u Beogradu gde je diplomirala na Medicinskom fakultetu. Na tom fakultetu je magistrirala 1987, a doktorirala 1996. Od 2007. bila je načelnik Odeljenja neuroonkologije Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Član je udruženja neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog društva i Evropske asocijacine neurohiruških društava. Od 1984. zaposlena je na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Za asistenta na Medicinskom fakultetu u Beogradu izabrana je 1992. a zvanje docenta stekla je 1998. Redovni profesor na tom fakultetu postala je 2009. Od 2001. do 2009. bila je šef katedre za posdiplomsku nastavu iz neurohirurgije i šef nastavne baze instituta za neurohirurgiju predmeta Hirurgije. Od 2004. je koordinator predmeta redovne nastave Osnovi kliničke prakse kao i zamnik šefa katedre hirurgije za redovnu nastavu. Od 2005. rukovodi kursom iz neurohirurgije na akademskim doktorskim studijama iz Kliničke i eksperimentalne hirurgije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, Zdravstvenog centra u Užicu i opšte bolnice u Zvorniku u Republici Srpskoj. Gorine 2007. upisana je u registar sudskih veštaka. Autor je i koautor više od 250 radova. Govori engleski i ruski jezik. Od septembra 2001. je potpredsednica Socijaldemokratskog saveza.
IVICA DAČIĆ
Ivica Dačić je rođen 1. januara 1966. u Prizrenu. Osnovnu školu je završio u Žitorađi kod Prokuplja, gimnaziju u Nišu, a Fakultet političkih nauka, odsek žurnalistike, u Beogradu. Bio je u fakultetskoj organizaciji Saveza komunista, a 1990. godine je izabran za prvog predsednika Mladih socijalista Beograda. Početkom devedesetih bio je urednik u listu Socijalističke partije Srbije (SPS) "Epoha", koji se ubrzo ugasio. Član SPS-a je od sredine 1991. godine. Bio je šef Informativno-propagandnog štaba SPS na izborima 1992. i 1993, poslanik u Veću građana u prvoj skupštini SRJ, član Izvršnog odbora Glavnog odbora (IO GO) i potpredsednik Saveta za informisanje i propagandu SPS. U najuže rukovodstvo stranke, za člana IO GO, sa najviše dobijenih glasova, izabran je na Drugom kongresu SPS 26. oktobra 1992. Na istu funkciju ponovo je izabran na narednom kongresu 1996, kada su sprovedene velike kadrovske promene u rukovodstvu stranke, i od 27 članova IO GO, izabranih 1992, ostalo samo petoro, među kojima i on. Nakon toga je osam godina bio portparol SPS. Za predsednika beogradskih socijalista izabran je 10. februara 2000. a na Šestom kongresu SPS, u januaru 2003. za predsednika GO SPS. Za predsednika SPS-a izabran je na Sedmom kongresu partije 3. decembra 2006. pobedivši u drugom krugu protivkandidata Milorada Vučelića. Dačić je dobio 1.287, a Vučelić 792 glasa delegata. Od 1996. bio je poslanik u Veću građana Skupštine SRJ i predsednik Odbora za javno informisanje, a od juna 1997. i član Odbora za spoljnopolitičke odnose. U prelaznoj vladi Srbije, posle petooktobarskih promena 2000. bio je koministar Srbije za informisanje sa Biserkom Matić (DOS) i Bogoljubom Pejčićem (SPO). Na saveznim izborima 24. septembra 2000. izabran je za poslanika u Veću građana Skupštine SRJ i potom za člana Odbora za bezbednost i spoljnu politiku oba veća Savezne skupštine. Od 2003. godine je narodni poslanik u Skupštini Srbije, šef poslaničke grupe SPS-a. Od 2007. je predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije. U vladi Srbije izabranoj 7. jula 2008. godine Dačić je prvi potpredsednik vlade (zamenik premijera) i ministar policije. Bio je kandidat SPS-a za izborima za predsednika Srbije u junu 2004. kada je osvojio 4,04 odsto glasova birača. Njegovo ime nalazilo se na spisku ličnosti iz okruženja predsednika Miloševića kojima je bio zabranjen ulazak u zemlje EU. Bio je predsednik košarkaškog kluba Partizan, predsednik Sportskog saveza Srbije i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Za predsednika rukometnog kluba Partizan izabran je 23. juna 2007. godine. Dobitnik je nagrade "Najevropljanin" za doprinos evropskim integracijama Srbije. Govori ruski i engleski jezik. Oženjen je Sanjom i imaju sina Luku i kćerku Andreu
ČEDOMIR JOVANOVIĆ
Čedomir Jovanović je rođen 13. aprila 1971. godine u Beogradu. Završio je srednju ekonomsku školu i diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) 1998, odsek dramaturgije. Bavio se novinarstvom u TV Politici, nedeljniku NIN, agenciji Tiker, dnevniku Borba i još nekim listovima. Bio je jedan od glavnih organizatora i vođa studentskog protesta 1996-97, kada su uporedo sa građanskim protestom zbog poništavanja rezultata lokalnih izbora u Srbiji na kojima je pobedila koalicija "Zajedno", studenti demonstrirali duže od tri meseca. Učestvovao je u protestima koje je u jesen 1999. pokrenuo Savez za promene (SZP), a kada su šetnje obustavljene Jovanović je predvodio grupu upornih šetača koji su nastavili proteste ulicama Beograda. Tokom tih demonstracija, privođen je na saslušanje i novčano kažnjavan po odredbama tada važećeg Zakona o informisanju, kao urednik biltena opozicione koalicije SZP. Osnovao je Studentski politički klub, koji je početkom 1998. ušao u Demokratsku stranku (DS), u kojoj je Jovanović postao član Izvršnog i Glavnog odbora. Na kongresu DS 6. oktobra 2001. izabran je za jednog od potpredsednika te partije. Nakon ubistva lidera DS Zorana Đinđića 12. marta 2003, Jovanović je sa još tri potpredsednika DS-a kolektivno rukovodio strankom do izborne skupštine 22. februara 2004, kada je za predsednika DS izabran Boris Tadić. Jovanović tada nije ponovo izabran za potpredsednika. Krajem novembra 2004. jedanaest funkcionera DS-a pokrenulo je disciplinski postupak protiv Jovanovića, optužujući ga da je u javnim nastupima "iznosio teške kvalifikacije o političkom delovanju stranke i njenog predsednika" i time povredio stranačku disciplinu, a opštinski odbor DS-a na Novom Beogradu isključio ga je 3. decembra 2004. iz članstva DS-a. Nakon toga osnovao je Liberalno-demokratsku frakciju DS-a, koja je 5. novembra 2005. transformisana u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), a Jovanović je izabran za predsednika LDP. Bio je šef izbornog štaba i portparol koalicije Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je na izborima 2000. srušila režim Slobodana Miloševića. Nakon toga izabran je za poslanika i šefa poslaničke grupe DOS-a u Skupštini Srbije. Bio je i odbornik u Skupštini Beograda. Jovanović je izabran za potpredsednika vlade Srbije 18. marta 2003. na predlog novog premijera Zorana Živkovića, a nakon ubistva dotadašnjeg premijera i lidera DS Zorana Đinđića. Na ovoj funkciji je bio do gubitka vlasti DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2003. LDP je na parlamentarne izbore u januaru 2007. izašla u koaliciji sa Građanskim savezom Srbije, Socijaldemokratskom unijom i Ligom socijaldemokrata Vojvodine. Jovanović je bio nosilac izborne liste koalicije koja je dobila 15 mandata u Skupštini Srbije. GŠ se 7. aprila 2007. ujedinio sa LDP-om, a Jovanović je ostao predsednik nove stranke koja je zadržala ime LDP. Kao kandidat LDP-a učestvovao je na izborima za predsednika Srbije 20. januara 2008. i zauzeo peto mesto osvojivši 219.689 ili 5,34 glasova birača. Jedan je od osnivača nevladine organizacije Centar za modernu politiku. Trenirao je deset godina vaterpolo u Crvenoj zvezdi. Izabran je za Evro-atlansku ličnost 2009. godine po izboru Međunarodnog instituta za bezbednost i Odeljenja za javnu diplomayiju NATO. Napisao je nekoliko drama i knjigu "Moj sukob s prošlošću". Oženjen je Jelenom Savić sa kojom ima sina i tri kćerke.
IŠTVAN PASTOR
Ištvan Pastor je rođen 1956. godine u Novom Kneževcu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Radio je u fabrici "Sigma" u Subotici. Bio je direktor Instituta za informatiku pri Ekonomskom fakultetu u Subotici i Zemljoradničke zadruge u Čantaviru. Od 1995. godine bavi se privatnim biznisom. Vlasnik je poznatog subotičkog restorana "Nepker". Od 2000. bio je prvi direktor Fonda za razvoj Izvršnog veća Vojvodine i ujedno potpredsednik IV Vojvodine, a od oktobra 2004. pokrajinski ministar za privatizaciju, preduzetništvo, mala i srednja preduzeća. Jedan je od osnivača Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Bio je predsednik subotičkog Opštinskog odbora SVM i član Predsedništva SVM. Za predsednika stranke izabran je u maju 2007, a dotadašnji dugogodišnji lider SVM Jožef Kasa izabran je za počasnog predsednika. Bio je poslanik SVM u Skupštini Vojvodine i savezni poslanik u Skupštini SR Jugoslavije. Učestvovao je na predsedničkim izborima u Srbiji 20. januara 2008. kada je osvojio 93.039 ili 2,26 odsto glasova birača. Pored srpskog i mađarskog, govori engleski jezik. Oženjen je Valerijom, profesorkom mađarskog jezika sa kojom ima dva sina. Jedan od njegovih sinova Balint Pastor je član Predsedništva SVM i šef poslaničke grupe u Skupštini Srbije.
TOMISLAV NIKOLIĆ
Tomislav Nikolić je rođen 15. februara 1952. u Kragujevcu, gde se i školovao. Završio je Tehničku školu, građevinski smer i studirao na Pravnom fakultetu, ali je studije prekinuo i zaposlio se. Kasnije je završio Fakultet za menadžment. Radnu karijeru je započeo u Građevinskom preduzeću Žegrap, a 1971. je bio šef izgradnje na pruzi Beograd-Bar. Nakon toga radio je u Majdanpeku, Priboju, Prijepolju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima, sve do 1978. kada se vratio u Kragujevac u firmu "22. decembar" gde je vodio investicije i održavanje. Nikolić se partijski prvi put angažuje u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu. Na njegovu inicijativu došlo je do ujedinjenja te stranke i mesnih odbora Srpskog četničkog pokreta Vojislava Šešelja i stvaranja nove stranke 23. februara 1991, pod nazivom Srpska radikalna stranka (SRS). Za predsednika SRS izabran je Vojislav Šešelj, a Nikolić za potpredsednika, a kasnije je postao zamenik predsednika SRS. Od 24. februara 2003. od kada se lider stranke Vojislav Šešelj nalazi u Haškom tribunalu, Nikolić je preuzeo vođenje stranke. Do izbora za saveznog poslanika u Veću građana 1992, nalazio se na mestu tehničkog direktora Komunalnog preduzeća u Kragujevcu. Bio je šef poslaničke grupe SRS u Skupštini Srbije, a od 1992. neprekidno je biran za poslanika u svaki skupštinski saziv. Kada su 24. marta 1998. radikali prvi put ušli u republičku vladu izabran je za potpredsednika. Ulaskom radikala u rekonstruisanu saveznu vladu u avgustu 1999. ponovo je izabran za potpredsednika i na toj funkciji je ostao do pada bivšeg režima 2000. U maju 2007. pet dana je bio predsednik Skupštine Srbije, ostavku je podneo na tu dužnost jer je većina zatražila njegovu smenu. Posle sukoba sa liderom SRS u septembru 2008. Nikolić je podneo ostavku na mesto zamenika predsednika SRS, nakon čega je isključen iz stranke. U Skupštini Srbije Nikolić se izdvojio sa petnaestak poslanika i osnovao novi poslanički klub "Napred Srbijo". Sa grupom bivših radikala u oktobru 2008. osnovao je novu stranku pod imenom Srpska napredna stranka (SNS). Bio je kandidat SRS na izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000. kada je osvojio treće mesto sa 280.013 (5,88 odsto) glasova birača. Tri puta je bio kandidat za predsednika Srbije, prvi put 2003. na neuspelim predsedničkim izborima osvojio je najviše glasova birača, drugi put 2004. u drugom krugu izgubio je od kandidata DS Borisa Tadića. I na trećim izborima u februaru 2008. u drugom krugu je izgubio od Borisa Tadića koji je postao predsednik Srbije. Oženjen je Dragicom i ima sinove Radomira i Branislava.