Kusturica Vam je ponudio svoje „dvorište“ kao mesto za vojnu bazu, a u Crnoj Gori mnogi su predlagali isto. U Srbiji mnogi žele da se baza Ministarstva za vanredne situacije u Nišu pretvori u vojnu bazu. Da li je moguće da se ruska vojna baza pojavi u Srbiji?
To uopšte nije pitanje za nas, to je pitanje za Srbe — kako vi smatrate da je neophodno da osigurate, obezbedite vašu bezbednost.
Mnogi misle da je neophodno.
Ako bude ozbiljan predlog, uslediće i reakcija. Kusturicu veoma poštujem i poklonik sam njegovog stvaralaštva. Ali on je to rekao kao umetnik. To je metafora njega kao umetnika — to da je spreman da dâ svoj dom za razmeštanje vojne baze. O čemu to govori? To govori o tome da je Srbima potrebna podrška Rusije, i mi to dobro razumemo i sa poštovanjem se odnosimo prema tom osećanju i ponašamo se u skladu sa njim, i ubuduće ćemo činiti sve kao pouzdan i veliki saveznik Srbije.
Da li je Vama normalno da Crna Gora, koja je tako vezana za Rusiju, gotovo da se može reći da je ne bi bilo da nije Rusije, hoće sada u NATO i poručuje preko bilborda ruskom ambasadoru — „Odlazi, da te naše oči više ne vide“.
Žao mi je zbog toga što se to dešava u Crnoj Gori. Oni će, naravno, zbog toga zažaliti. Ne mislim na narod, njih naravno niko ne pita, nije bilo nikakvog ispitivanja javnog mnjenja… O tome prosto donosi odluke mali broj ljudi, koji očigledno ne mogu da donose drugačije odluke zbog svoje angažovanosti, koji su lišeni mogućnosti da donose odluke u skladu sa voljom svog naroda. Crnogorci su jedan od delova, u širom smislu, srpskog sveta, balkansko-slovenskog sveta, i veoma mi je žao što je sada takva tendencija. Amerikanci su ostavili ovde trag. Mi smo danas videli srušena zdanja u Beogradu i drugim gradovima. Kako neko može da želi da stupi u organizaciju koja je sasvim nedavno bombardovala Jugoslaviju?! Crna Gora je bila deo Jugoslavije. Ja to ne razumem, i nikada neću razumeti. Ja mislim da će narod Crne Gore sam reći svoju reč o tom pitanju.
Poznato Vam je da se vrši veliki pritisak na Srbiju kako bi takođe postala član tog Saveza, a nisu nepoznati ni planovi Sjedinjenih Država da ceo Balkan bude u NATO-u do 2020. godine.
To je velika glupost. Dajte da razmislimo: šta je NATO. Nema nikakvog NATO. To je samo atlantski klub gde svi glasaju kako kaže Amerika. Više bezbednosti on ne može nikome da obezbedi. Članice NATO su zemlje koje imaju veoma komplikovane odnose. Na primer — Grčka i Turska su u NATO. Da li su zato bezbednije? Pa, one i dan-danas imaju veoma komplikovane odnose. Još jednom želim da kažem da je NATO ostatak Hladnog rata, stare epohe. To je prosto način da se Amerikancima objasni zašto oni i danas drže svoju vojsku u Evropi. To je način legitimizacije Amerikanaca i američke vojne sile u Evropi. Šta će to Crnogorcima? Ili, šta će Srbima? Šta je to, fabrika čokolade? Niko vam ništa neće dati. Štaviše — zahtevaće da se kupuje skupo američko oružje, i otpad koji vam ni za šta ne treba. I donosiće odluke za vas. To je organizacija za slabe i bezvoljne političare.
Šta mislite, kako će na eventualnu kupovinu ruskog oružja reagovati SAD i Evropa? Poznato je da mi želimo u EU, da imamo prijatelje i na Zapadu i na Istoku. Ovo bi se moglo čitati kao da su nam Rusi ipak više prijatelji od drugih.
Slušajte, i Amerikanci kupuju od nas oružje. Ja sam to već govorio. Oni od nas kupuju raketne motore zato što ih oni ne proizvode. Oni mnogo štošta kupuju od nas, a drugima zabranjuju. To jest, njima je dozvoljeno da kupuju od nas, a Srbima to ne dozvoljavaju. Zašto — zato što oni hoće da vi kupujete američko oružje. Skuplje i manje kvalitetno. To je neverovatan egoizam. Tu nema nikakvih pravila, osim pravila grube sile. Grube konkurencije sa Rusijom. Mi i Amerikanci smo konkurenti u industriji oružja. Oni su prvi, zahvaljujući svom uticaju, a mi smo drugi. I ne nameravamo to mesto nikome da ustupimo. Mi zarađujemo od prodaje oružja oko 15 milijardi dolara godišnje. Imamo svoje tradicionalne kupce i oni neće ništa tu da menjaju jer znaju kvalitet našeg oružja. Tim pre sada kad smo mi potpuno obnovili industriju oružja. Naše fabrike su vam sada savremene i proizvode visokokvalitetno oružje. Vama, naravno, niko neće da aplaudirati što ste ga kupili, nego će reći — kako ste smeli! A oni će nastaviti da kupuju. To jest, oni kupuju, a vama će pokušati da zabrane.
Odlazeći iz Brisela, sa mesta ruskog predstavnika u NATO-u, posadili ste dve topole, simbole rakete „topolj“, ispred zgrade Alijanse. Proveravate li kako rastu?
Zalivam ih.
U poslednje vreme i ruski i svetski političari sve češće svoje stavove iznose na društvenim mrežama, uključujući i Tviter. Zašto, da li su to zvanični stavovi?
Ja sam otvorio nalog na Tviteru dok sam radio u Briselu. Zato što sam smatrao da tu mogu bez ikakve cenzure sâm da pišem i objavljujem ono što mislim. Ja nemam cenzuru, nemam urednika, nemam pomoćnika, ja sâm pišem, kad idem na posao ili s posla, u kolima, kad stignem. Zašto ja to radim? Zato što je to američko informaciono polje. Ja smatram da je u redu da radim na tuđem informacionom polju. Zato što su moje pristalice ionako moje pristalice. A meni je potrebno da ubedim one koji sumnjaju. Koji slušaju druge informacije. Dakle, ja radim na tuđem informacionom polju i govorim svoju istinu. To je meka sila. Kao čovek koji je najpre završio žurnalistiku, a potom sve ostalo, ja to nikada neću zaboraviti. Najvažnija je borba za umove. I tu borbu ću uvek voditi.
(Sputnik)