Oni tragaju za novim talentima. Bio im je dovoljan film „Ničije dete“ da donesu sud o meni i ponude mi saradnju. Međutim, treba da se sklopi mnogo kockica da se odlučim da krenem
Scenarista i reditelj Vuk Ršumović krajem decembra boravio je nekoliko nedelja u Americi, gde je njegov debitantski film „Ničije dete“ prikazan u Čikagu i Vašingtonu.
U razgovoru za Kurir o daljim planovima, reakcijama na svoj prvenac iz Holivuda i saradnji s Draganom Bjelogrlićem govori nagrađivani umetnik.
- Povod moje posete Americi bilo je učešće na Srpskom filmskom festivalu u Čikagu. Utisci su fantastični. Film je prikazan u najprestižnijem bioskopu, koji prima 350 ljudi, pa su mnogi ostali bez ulaznica. Reakcije na film su divne jer su ga gledali ne samo Srbi već i Amerikanci. Jedan kritičar je zapisao da, iako je ponuda naših filmova bila mala, može se videti da je srpska kinematografija raznolika i da obrađujemo različite teme.
Stigle su vam i ponude iz Holivuda.
- Neke kontakte s Holivudom imam odranije i nije vezano samo za ovo moje gostovanje. Film je prikazan na više od 50 festivala. Dobio sam poziv od producenata iz Holivuda da dođem u Ameriku. Oni tragaju za novim talentima.
Šta žele od vas? Da se oprobate kao scenarista ili da režirate?
- Samo da režiram. Njima je bio dovoljan film „Ničije dete“ da donesu sud o meni i upute mi poziv za saradnju. Mene je iznenadilo što postoji interesovanje za jedan mali film koji dolazi iz Srbije. „Ničije dete“ je više umetnički film nego nešto interesantno za Holivud. Oni i sami kažu da se ne bave umetnošću, već šou-biznisom. Najvažnije je koliko film može da zaradi na blagajnama. Videli su u meni potencijal, a komentar im je nakon odgledanog „Ničijeg deteta“ bio da su sve savršeno razumeli s tako malo reči. Meni je taj kompliment bio značajan jer sam prvenstveno scenarista.
Kada ćete ići za Ameriku?
- Ponudu i dalje ne doživljavam ozbiljno jer treba mnogo kockica da se sklopi. Znam za primer Uroša Stojanovića, koji je dobio priliku nakon „Čarlstona za Ognjenku“ da ode u Holivud i već se niz godina tamo bori za svoj film. On radi u industriji, ali ide teško.
I „Ničije dete“ nije trebalo da režirate vi, već Stefan Arsenijević. Zašto je odustao?
- Studirao sam dramaturgiju i pisanje je moja ljubav. Toliko sam vremena proveo pripremajući film da je utisak mog producenta i okoline bio da treba sam da preuzmem odgovornost i da ga režiram. Možda je to bilo najbolje rešenje. Došlo je do razmimoilaženja u viđenju priče između Stefana i mene. On se sam povukao. Zahvalan sam mu što je ostao podrška „Ničijem detetu“ i nakon odlaska.
Na novom filmu „Čuvari formule“ radite s Draganom Bjelogrlićem.
- Projekat je inicirao lekar i pisac Goran Milašinović. Bjelu sam upoznao još kao dečak u pozorištu „Boško Buha“, a ovo je bila prilika da sarađujemo. Priča mi se veoma dopala. Trenutno radim na novoj verziji scenarija. Mislim da je važno da se ispriča kako je prvi put u istoriji medicine izvršena transplantacija koštane srži na našim naučnicima koji su radili u Vinči. Važno je da se otkrije priča o donatorima iz Francuske koji su odlučili da daju koštanu srž ljudima koje ne poznaju i da rizikuju sopstvene živote.
Stigle su vam i ponude iz Holivuda.
- Neke kontakte s Holivudom imam odranije i nije vezano samo za ovo moje gostovanje. Film je prikazan na više od 50 festivala. Dobio sam poziv od producenata iz Holivuda da dođem u Ameriku. Oni tragaju za novim talentima.
Šta žele od vas? Da se oprobate kao scenarista ili da režirate?
- Samo da režiram. Njima je bio dovoljan film „Ničije dete“ da donesu sud o meni i upute mi poziv za saradnju. Mene je iznenadilo što postoji interesovanje za jedan mali film koji dolazi iz Srbije. „Ničije dete“ je više umetnički film nego nešto interesantno za Holivud. Oni i sami kažu da se ne bave umetnošću, već šou-biznisom. Najvažnije je koliko film može da zaradi na blagajnama. Videli su u meni potencijal, a komentar im je nakon odgledanog „Ničijeg deteta“ bio da su sve savršeno razumeli s tako malo reči. Meni je taj kompliment bio značajan jer sam prvenstveno scenarista.
Kada ćete ići za Ameriku?
- Ponudu i dalje ne doživljavam ozbiljno jer treba mnogo kockica da se sklopi. Znam za primer Uroša Stojanovića, koji je dobio priliku nakon „Čarlstona za Ognjenku“ da ode u Holivud i već se niz godina tamo bori za svoj film. On radi u industriji, ali ide teško.
I „Ničije dete“ nije trebalo da režirate vi, već Stefan Arsenijević. Zašto je odustao?
- Studirao sam dramaturgiju i pisanje je moja ljubav. Toliko sam vremena proveo pripremajući film da je utisak mog producenta i okoline bio da treba sam da preuzmem odgovornost i da ga režiram. Možda je to bilo najbolje rešenje. Došlo je do razmimoilaženja u viđenju priče između Stefana i mene. On se sam povukao. Zahvalan sam mu što je ostao podrška „Ničijem detetu“ i nakon odlaska.
Na novom filmu „Čuvari formule“ radite s Draganom Bjelogrlićem.
- Projekat je inicirao lekar i pisac Goran Milašinović. Bjelu sam upoznao još kao dečak u pozorištu „Boško Buha“, a ovo je bila prilika da sarađujemo. Priča mi se veoma dopala. Trenutno radim na novoj verziji scenarija. Mislim da je važno da se ispriča kako je prvi put u istoriji medicine izvršena transplantacija koštane srži na našim naučnicima koji su radili u Vinči. Važno je da se otkrije priča o donatorima iz Francuske koji su odlučili da daju koštanu srž ljudima koje ne poznaju i da rizikuju sopstvene živote.
Zadovoljan scenariom
ANDRIJA I ANĐELKA SU DOBITNA KOMBINACIJA
Radili ste kao scenarista na seriji „Andrija i Anđelka“. Da li ste iznenađeni njenim uspehom?
- Nisam. Videlo se u startu da će serija sa Andrijom i Anđelkom biti dobitna kombinacija. Format je pitak i nedostaje našoj televiziji. Nisam očekivao da će postići takav uspeh u regionu. Ljudi koje sam sreo u Čikagu kukaju mi što ne mogu da gledaju ih preko interneta.