POGIBIJA VOZAČA NA OSTRUŽNIČKOM MOSTU Očajna supruga: Izgubih svoju dušu, a moja dečica oca!

Aleksandar Jovanović
Moj Goran je pre godinu i po dana ostao bez oca, ali zbog nas je morao da nastavi dalje. Sada više nema ni njega, kaže u suzama supruga stradalog kamiondžije

POŽAREVAC - Goran je radio i mučio se za nas i našu decu. Ne mogu da verujem da ga je izdalo srce, nikad nije bio bolestan, niti se na bilo šta žalio - kaže za Kurir Violeta Balabanović (39), čiji je suprug poginuo prekjuče kada je kamionom sleteo sa Ostružničkog mosta u Savu.

Violeta i Goran imaju sinove Dalibora (19) i Darka (17), a u braku su bili 20 godina.
Aleksandar Jovanović 
Ožalošćeni sinovi... Darko i Dalibor

Radio dan i noć

- U ponedeljak ujutru zvonio mu je telefon u 3.30 sati. Skočio je iz kreveta, bio je bunovan, nije znao šta se dešava dok se nije malo razbudio. Sećam se da je baš teško ustao. Svaki put smo pričali pred njegov put, ali ne i sada. Ubrzo je otišao. Oko 11 sati zvonio je njegov stari telefon, koji je ostao u stanu. Zvao ga je kolega sa kojim je trebalo da se nađe kod Bubanj potoka da vidi što ga nema. Tada sam već znala sam da nešto nije uredu. Ubrzo sam ga pozvala, ali nije bilo odgovora - priča Violeta, jecajući od bola i tuge.
Aleksandar Jovanović 
Bol u srcu... Violeta i Goran 20 godina bili su u braku

Očajna žena je oko podneva saznala da joj je suprug sa kabinom kamiona upao u Savu i da ga traže ronioci i rečna policija.
- Znao je da pliva! Dok je trajala potraga, očekivala sam da će ga naći živog, da se uhvatio za neko drvo, bilo šta, samo da je živ. Ali ne! Ostadoh bez srca, a moja dečica bez oca i bez podrške - kuka na sav glas nesrećna žena.
Udavio se u Savi...Kabina u kojoj je bio Balabanović pala je u reku sa 27 metara visine

Violeta ističe da je Goran mnogo radio i da nije birao posao kako bi obezbedio sve što je porodici potrebno, naročito otkad su pre tri godine saznali da ona boluje od karcinoma.

Operisala karcinom

- Imala sam rak na tankom crevu, operisana sam, ali on se proširio na jetru. Lekari me uveravaju da miruje. Zbog svega Goran je radio sve vreme, šta god je mogao. Bio je moja snaga. Noću je odlazio na posao i noću se vraćao. Kamion mu je bio druga kuća. Sećam se koliko je samo puta zvao da javi da neće dolaziti kući jer od umora ne može da vozi. U kamionu je imao kabinu, a u njoj ćebe i jastuk. Moj Goran je pre godinu i po dana izgubio oca, ali zbog nas je morao da nastavi dalje. Sada više nema ni njega - u suzama govori supruga stradalog kamiondžije.

Slava i rođendan
POSLEDNJE VESELJE

Dva dana pre tragedije Balabanovići su proslavili krsnu slavu Svetog Stefana, a u nedelju starijem sinu Daliboru rođendan.
- Rekao je šefu da mora da bude kod kuće i da slavi dok još ima s kim da slavi. Na slavi kao da je nešto naslutio, pa je pričao šta smo sve prošli, kako smo se upoznali, zabavljali, prisećao se kada nam se Dalibor rodio, kako ga je nosio... - navela je nesrećna žena i briznula u plač.

Ostali bez hranioca
SIN: MORAM DA SE ZAPOSLIM ŠTO PRE

Koliko boli gubitak oca, moglo se videti na licu Dalibora, koji ove godine završava srednju školu za mašinskog tehničara.
- Moj tata je bio iskusan vozač, siguran sam da nije zaspao. Možda ga je izdalo srce ili se nešto sasvim drugo desilo - priča Dalibor, dodajući da je svestan da su kuća i briga o mlađem bratu i bolesnoj majci pali na njegova leđa. Mladić ističe da mu je sada jedino važno da se što pre zaposli jer porodicu nema ko više da izdržava.