O tome svedoči i poslednje hapšenje 22-godišnjeg Senada Koštaca iz Velike Kladuše.
Nije tajna da je BiH još ratnih devedesetih postala plodno tlo za “podizanje” terorista, a posebno se u tome “ističe” područje oko Velike Kladuše, odakle je i uhapšeni Senad Koštac.
U više navrata policijske agencije su na područje Kladuše izvele akcije u kojima su privođene osobe koje se povezuju s terorizmom, između ostalih i Huseina Bilala Bosnića koji je pre tri i po meseca u Sudu BiH osuđen na sedam godina zatvora zbog krivičnog dela podsticanja na terorističku aktivnost, vrbovanja radi terorističkih aktivnosti i organizovanja terorističke grupe.
Ali, on nije jedini uhapšeni s tog područja. U nekoliko akcija SIPA je uhapsila još desetak osoba iz okolnih kladuških sela. Uz Kladušu pod posebnom lupom su i pojedina predgrađa glavnog grada BiH.
"Što se tiče područja oko Velike Kladuše, već neko vreme je primetno da je proces ideološke radikalizacije i vrbovanja, konkretno za odlaske u Siriju i Irak, posebno izražen u nekim opšinama na području Bosanske krajine. Uz sarajevska predgrađa, čini se kako se u tom delu BiH odvijaju najintenzivniji napori vezani za radikalizaciju. Taj trend je moguće objasniti na više načina, a po meni je posebno važna blizina tog dela BiH u odnosu na zadapnoevropske zemlje, a posebno Austriju i Nemačku u kojima stalno ili privremeno, legalno i ilegalno boravi i radi značajan broj ljudi poreklom iz BiH", kaže Azinović.
Upravo u ove dve zemlje najizraženija je radikalizacija bh. dijaspore, a intenzivni kontakti s domovinom omogućuju transfere novca i ideja koji se odvijaju gotovo neometano, upozorava profesor Azinović.
(Dnevni list)