Potpetice datiraju još iz 16. veka i najstariji prikazi postojali su na zidnim slikama antičkog Egipta , a veruje se da su se nosile u cermonijalnim prilikama. Iako su danas simbol ženstvenosti, ipak su ih prvi nosili muškarci. Prve štikle su se pojavile kao potreba jahačima kako bi mogli da štiklom spreče da im noga sklizne iz stremena. Takođe se u to vreme na različitim kontinentima pojavila i različita upotreba cipela na štiklu ili platformu, pa tako su mesari u Egiptu nosili visoke platforme kako ne bi bosi gazili po iznutricama. Dok su Rimljani platforme nosili i na ullici kako ne bi gazili bosi po smeću. Grcima su platforme najzastupljenije u to vreme bile u teatru i nosili su ih glumci. Ubrzo nakon je obuća sa petom poprimila stilski oblik i počela je da se koristi na dvorima. najčešće su ih muškarci obuvali i predtavljala je statusni simbol. Visina štikle namenje muškarcima iznosila je od 6 do 9 centimetara.
Moda nošenja visokih potpetica se nastavila i u 17. i 18. veku, a prvi plemić koji je nosio i na koga su se kasnije ugledali i ostali bilo je Luj XIV koji je bio nizak te je zbog toga prihvatio ovaj trend. On je nosio crvene potpetice ukrašene zlatnim izveženim minijaturnim simbolima bitaka. On je nosio štikle i do dvanaest centimetara. Postoje verovanja da su u 17. veka žene počele da skraćuju kosu, puše lulu, čak su nosile i muške šešire. Kako su od muškaraca „krale" stil tako su ubzo i usvojile običaj nošenja štikli, a muškarci su počeli da nose znatno robusniju obuću, četvrtastog oblika, a ženska obuća je tada poprimila elegantaniji izgled, piše metro.co.uk.
Muškarci koji nose visoke potpetice najednom postaju smešni i slabići, da bi do 1740. nekadašnji simbol muževnosti bio potpuno izbačen iz upotrebe među muškarcima.