Narod u Toradži imaju najjezivije rituale za koje ste do sada čuli. Oni sahranu vide kao veliku proslavu života i žurku na kojoj će poslednji put pozdraviti preminulog.
Naime, kod njih mrtvaci hodaju a ta pogremna ceremonija se naziva Rambu Solok. U to vreme, pokojnik se balzamuje i u kući je sa članovima porodice, koji ga ne smatraju mrtvim sve dok ga ne sahrane. Nazivaju ga "onaj koji spava" ili "onaj koji je bolestan".
Najgore od svega je što pokojnik može biti u kući godinama, pošto porodici često treba i više godina da spreme novac za sve obrede koji prethode sahrani. U tom periodu, preminulu osobu članovi porodice simbolično hrane, kupaju i rade sve što bi radio i živ čovek.
Čak i kada dođe do sahrane, to nije sahrana koje mi znamo. Oni svoje preminule sahranjuju u pećinama na dalekim liticama stena. Nekada čak i stave pokojnika u sanduk koji zatim okače o stenu, ili ih smeste u pregrađene delove stene. Vremenom sanduk istruli pa prizor leša koji se ljulja sa stene nikog ne čudi niti plaši.
Decu, sa druge strane, sahranjuju u rupama u drveću, jer veruju da će kada drvo prirodno počne da zaceljuje, i detetova duša će se spojiti sa njim, piše info-ks.net.
Međutim, najbizarnija stvar koja sledi je da mnogi smatraju da pokojnik mora biti sahranjen u mestu u kom je rođen a ne u kom je preminuo. Budući da su pripadnici ove kulture prilično izolovani, nije bilo mogućnosti da prevezu pokojnika u svoje rodno mesto te su ga pomoću crne magije uspravljali kako bi, navodno, leš vodio bizarnu povorku. Verovalo se i da će onaj ko se direktno obrati pokojniku na mestu srušiti mrtav.
Ako imate dobar želudac, pogledajte kako to izgleda:
https://www.youtube.com/watch?time_continue=8&v=8CKvGsluK0E