"Južni tok je istorija. Ono što je sada na agendi je centar za distribuciju gasa 'Balkan'", izjavio je bugarski premijer Borisov u obraćanju parlamentu u Sofiji, prenosi agencija Frans pres. Borisov je rekao i da bi Rusija mogla pristati na izgradnju makar podvodnog dela obustavljenog gasovoda Južni tok, postavljajući dve linije.
Svaka od tih linija bi imala kapacitet od 10 milijardi kubnih metara, i služila bi za preusmeravanje gasa Evropi putem novog gasovoda. Prema prvobitnim planovima, distributivni centar "Balkan" bi, pored ruskog gasa, trebalo da dobija i azerbejdžanski gas iz Transanadolijskog gasovoda (TANAP) koji je trenutno u izgradnji.
"Osim toga, ovaj distributivni centar bi mogao da dobija i tečni prirodni gas iz terminala u susednoj Grčkoj, kao i manje količine iz lokalnih nalazišta u Bugarskoj i Rumuniji", objasnio je Borisov. Prema njegovim rečima, Bugarska će pokušati da ovaj projekat učini "prioritetom Evropske komisije".
Borisov je dodao da je "veoma optimističan" u vezi sa implementacijom tog projekta. Bugarska vlada je saopštila da će tokom sastanka bugarsko-ruskog komiteta za ekonomsku saradnju, 27-28. februara, razgovarati o centru za distribuciju gasa "Balkan".
Cilj obustavljenog gasovoda Južni tok, vrednog više milijardi dolara, bilo je dopremanje 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa godišnje do Evrope ispod Crnog mora i preko zemalja Balkanskog polustrva, podseća Frans pres.
Međutim, u decembru 2014. godine, pod pritiskom Brisela i tvrdnjama da ovaj gasovod krši evropske propise o konkurenciji pošto će samo transportovati gas ruskog državnog giganta Gasproma, zvanična Moskva je odustala od ovog projekta. Nakon toga se okrenula novom projektu izgradnje gasovoda preko teritorije Turske, nazvanom Turski tok, ali je i ovaj projekat nedavno doveden u pitanje zbog obaranja ruskog vojnog aviona na turko-sirijskoj granici u decembru.