Jedini put kad ćete videti članove ove policijske grupe je kad uhvate nekog mafijaša. Oni su muškarci "bez imena i lica", koji uglavnom nose fantomke kada sprovode različite akcije, kako bi bili sigurni da ih niko neće prepoznati.
"Više volimo da nas zovu 'Grupom lavova', jer smo takvi: divlji, slobodni i uvek spremni za napad u ovoj džungli", kaže IMD - jedan od manje od dvadesetorice muškaraca koji kriju identitet iz očiglednih razloga razloga.
"Nekad biste dobijali pretnje smrću, slali bi vam na kućnu adresu kozje glave i doživljavali biste razne neprijatnosti."
1990-ih ovaj je specijalac dobijao fotografije svojih registarskih tablica, označene crvenim krstom. A zbog pretnji su neke njegove kolege odlučile i da napuste ovu jedinicu, premda IMD ističe da je rizik od pogibije danas manji nego pre.
On i njegovi kolege razvijaju neuobičajeno intimne veze s kriminalcima koje prate, a nekad to čine decenijama pre nego ih konačno uhapse.
"To je kao da živite s njima. Čujete ih dok prave decu, slušate njihove porodične probleme, gledate kako im odrastaju deca i njihove emocije kao da postanu vaše."
Jedan od muškaraca koje prisluškuju je bio lekar u Palermu, a danas je u zatvoru.
"On je bio jako obrazovan, pa smo kroz njega naučili puno o italijanskoj književnosti, jer smo ga stalno slušali. Zapisivali bismo šta govori, nabavljali knjige koje je spominjao u beksrajnim govorima deci... Bilo je to kao da slušate radio i sve su nas fascinirali njegovi maniri, način razmišljanja i kreativnost. Teško je bilo poverovati da je on mafijaš."
Nakon što konačno uhapse osobu, nekoliko sledećih nedelja zna da bude prilično neugodno.
"Odjednom ih više ne vidite, a s tim je teško psihički nositi, jer - budući da oni postanu deo vaše svakodnevice - počnu vam nedostajati."
Nije želeo da mu bude svejedno kao drugima
U 20 godina rada u policiji, IMD je pomogao u hapšenju gotovo 300 mafijaša, uključujući i Đovanija Bruska, poznatog po tome što je oteo i mučio 11-godišnjeg sina drugog mafijaša - koji ga je izdao. Bruska je naredio da ubiju dečaka a njegovo telo je zatim otopio u kiselini, pa porodica nije uspela ni da ga sahrani.
Kad su ga uhapsili, IMD kaže da su teškom mukom suzdržali sve osećaje i pitanja koja su mu želeli postaviti.
"Kad smo ga uhvatili, 'svinja' je počeo da nariče kao malo dete. S druge strane, glavni šef - Provenzano - je bio tih i šapnuo mi: 'Nemate pojma šta radite'. Ali, ulovili smo ih i to je bilo najvažnije."
Bruska je inače bio ključni igrač u zločinu koji ga je naveo da se pridruži policiji. 1992. godine, mafija je postavila pola tone eksploziva ispod puta međunarodnog aerodroma u Palermu, pri čemu su ubili vodećeg anti-mafijaškog sudija, Đovanija Falkonea. Bruska je kasnije identifikovan kao muškarac koji je pristinuo dugme za detonaciju.
"Bio sam na 18. rođendanu moje devojke", priseća se IMD koji je u to vreme bio student biologije i dodaje:
"Njen otac je bio vođa policije Palerma i kad je bomba eksplodirala, svi policajci na zabavi su pozvani i svi su otišli u suzama."
IMD je odmah poželeo da sazna šta se događa, ali shvatio je da će put prema aerodromu biti zatvorena, pa je seo na motor i uputio se u centar grada kako bi video reakcije ljudi.
"U tom trenutku sam video grupu muškaraca koji su se smejali i zezali. Otišao sam do njih i rekao im da je sudija Falkne ubijen, na što su me oni zbunjeno pogledali i rekli: 'I šta to nama znači?!'. U tom trenu sam znao šta želim da radim. Sledeći dan sam se pridružio policiji jer sam želeo da ulovim što više kriminalaca."
U to vrijeme su se retki mladići želeli da se pridruže Katurandima, jer je reč o opasnom poslu, pa je IMD odmah primljen.
"Većina ljudi bi prestala razgovarati s vama ili bi vam pljunuli u lice, jer se smatralo da - ako ste policajac - kao da ste počinili neoprostivu izdaju."
Prekinuo je studije i dok su njegovi prijatelji po noći gledali devojke u klubovima, on je pratio Brusku i druge mafijaše. Tako je jednom, prateći Brusku slučajno upoznao i buduću suprugu, iako ona nije smela znati čime se on bavi.
"Ne bih je izvodio na lepa mesta nego bih izmislio zašto idemo u slepe ulice popločene smećem, jer bih pratio recimo ljubavnicu nekog begunca."
Svojim bližnjima je rekao da radi na izdavanju pasoša, ali kad su uhapsili Brusku, snimke su bile na svim televizijama i njegova devojka je prepoznala pozadinu svog dragog.
"Nisam više mogao da krijem istinu od nje. Rekao sam joj da ništa ne kaže baki, jer bi u protivnom to saznao čitav svet. Srećom, uspela je da zadri tajnu."
Iako sicilijska mafija više nije tako moćna kao što je bila pre 20 godina, još predstavlja veliki problem na ostrvu. Premda ne mogu da ubijaju ljude kao nekad, ulice su i dalje pune paradoksa, jer na mestima na kojima su nekad ginuli (i dobri) ljudi, danas se prodaju mafijaški suveniri, piše BBC.
(Express)