PARIZ/BEOGRAD - Bez obzira na to da li će na predsedničkim izborima u Francuskoj pobediti dosadašnji šef države Nikola Sarkozi ili socijalista Fransoa Oland, poznavaoci prilika ocenjuju da ne bi trebalo očekivati bitne promene francuske politike prema Srbiji.
Francuska odlučno podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji i zalaže se za što skorije otpočinjanje pregovora za članstvo u Uniji, poručio je u aprilu Sarkozi, u pismu predsedniku Srbije. Po njegovim rečima, potpisivanje Sporazuma o strateškom partnerstvu i saradnji 2011. godine potvrdilo je "tradicionalno prijateljstvo i zajedničku volju za saradnjom".
Oland je jula prošle godine poručio da se zalaže za pomirenje, jačanje demokratije, mira i prosperiteta u regionu i evropsku budućnost zapadnog Balkana.
Domaći i strani eksperti, poznavaoci prilika u Francuskoj i na Balkanu, ocenjuju za da se politika zvaničnog Pariza neće bitno menjati, bez obzira na ishod izbora.
Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić ne očekuje promene u politici Francuske prema Srbiji jer, kako je rekao, spoljnopolitička pitanja su najmanje podložna radikalnim zaokretima i "spadaju u stvari koje se u razvijenim zemljama ne menjaju od predsednika do predsednika".
Prema Simićevom mišljenju, od ishoda drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj 6. maja zavisiće pre svega francuski odnos prema krizi, odnosi prema EU, buduće delovanje osovine Pariz-Berlin i odnosi prema evroatlantizmu u celini.
"Ne očekujem nekakve bitne zaokrete u politici Pariza prema Beogradu", rekao je Simić. "Mislim da određene ovdašnje partije imaju veze sa Socijalističkom partijom Francuske, ne preterano jake, za razliku od (Sarkozijeve) Unije za narodni pokret, s kojom nijedna od naših partija nema razvijene partijske veze", dodao je bivši ambasador Srbije u Parizu.
Francuski novinari, poznavaoci regiona zapadnog Balkana, ukazuju da se dvojica predsedničkih kandidata nisu tokom predizborne kampanje mnogo bavila spoljnopolitičkim pitanjima što, prema njihovom mišljenju, znači da se politika zvaničnog Pariza neće bitno menjati bez obzira na ishod izbora.
"Međunarodna pitanja nisu bila tema predizbornih debata. Logično je očekivati da dvojica ljudi neće voditi bitno drugačiju (spoljnu) politiku", ocenila je Elen Despić Popović, novinarka dnevnika Liberasion.
Njeno mišljenje deli i Mišel Marten Rolan, novinar, pisac i bivši izveštač Agencije Frans pres, koji veruje da, "kada je reč o spoljnoj politici, neće biti bitne razlike." Direktor mesečnika BI (bivši Balkan enfo) Luj Dalmas primetio je da je "spoljna politika bila velika slabost francuske predizborne kampanje pošto kandidati o njoj praktično nisu ni govorili".
"To, prema mom mišljenju, znači da se ništa neće promeniti u francuskom stavu prema Srbiji: nastavićemo da vršimo pritisak na nju, mameći je ulaskom u Evropsku uniju, koja je samo još jedan oblik dominacije putem ucene", zaključuje Dalmas, inače prvi novinar koji je intervjuisao Tita posle raskida Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom.