– Svi delovi urinarnog trakta mogu biti pogođeni infekcijom, ali ipak najšešće su infekcije mokraćne bešike. Do infekcije dolazi tako što bakterije kroz uretru prodru do bešike i u njoj počinju da se razmnožavaju, nakon čega mokraća postaje inficirana. Sam prodor i prisustvo bakterija u urinu ne znači da će doći do urinarne infekcije. Ukoliko se ne leči, bakterijska infekcija se širi uzlaznim putem, pa se iz mokraćne bešike infekcija širi mokraćovodima – ureterima do bubrega, kada može doći do ozbiljnijih komplikacija – objašnjava asist. dr Aleksandar Janičić, urolog na Klinici za urologiju Kliničkog centra Srbije.
Uzroci infekcije
Bakterije iz grupe gram-negativnih najčešći su i najznačajni uzročnici urinarnih infekcija. Od njih, ešerihija koli smatra se odgovornom za oko 70 odsto svih urinarnih infekcija. I ostale tipove gram- negativnih bakterija neretko susrećemo kao uzročnike urinarnih infekcija, pre svega, enterokokus, klebsiela, preudomonas. Takođe i gram-pozitivne bakterije, pre svega stafilokokus, koji se nalazi na koži, može da dovede do urinarne infekcije. Broj klica veći od 100.000 u jednom mililitru urina smatra se značajnim.
– Bakterije se prenose mehanički u mokraćnu bešiku najčešće za vreme seksualnog odnosa, jer je deo od anusa do vaginalnog otvora nastanjen bakterijama koje potiču iz debelog creva. Upravo zbog te kratke distance od završetka debelog creva do urinarnog trakta, bakterije se vrlo brzo prenose i razmnožavaju. Smatra se i da postoji mogućnost da se limfnim putevima te bakterije prenesu iz debelog creva u bešiku, ali ipak je verovatniji način da se spolja razmože i kroz mokraćni kanal stignu do bešike – navodi dr Janičić.
Žene češće obolevaju
Urinarnim infekcijama podložnije su žene i to do 30 puta više nego muškarci, pre svega, zbog specifične anatomske građe. Njihova mokraćna cev je relativno kratka, svega 4-5 cm, pa se bakterije iz spoljašnje sredine lako prenose iz mokraćne cevi u mokraćnu bešiku. Statistički podaci pokazuju
da dve trećine žena ima urinarnu infekciju bar jednom u životu, a ona se često ponovo vrati u sledećih godinu dana. Takođe je utvrđeno da su urinarne infekcije češće kod mladih žena koje počinju sa seksualnom aktivnošću, a takođe značajna je učestalost i kod trudnica. Kod žena u menopauzi usled promene u hormonskom statusu dolazi do povećane osetljivosti sluznice mokraćne cevi na mikroorganizme, pa je u „trećem dobu“ procenat urinarnih infekcija isto tako značajan.
– Važno je istaći da i mušku populaciju ne zaobilaze infekcije urogenitalnog trakta. Najčešće obolevaju stariji muškarci, kod kojih uvećana prostata dovodi do neadekvatnog pražnjenje mokraćne bešike odnosno povećanja broja bakterija u zadržanom urinu. Takođe i neadekvatno sprovedena kateterizacija mokraćne bešike može biti razlog urinarnih infekcija.
– Upala nastaje naglo, ne tinja dugo u telu kao što mnogi misle. Može se desiti da pre podne uradite nalaz mokraće i da on bude potpuno uredan, a da već po podne dobijete urinarnu infekciju – objašnjava dr Janičić
Kada posumnjati na upalu
Simptomi urinarne infekcije su najčešće subjektivne tegobe, koje pacijenti obično opisuju kao peckanje, svrab ili bol prilikom mokrenja ili nakon njega.
– Pacijenti navode i nagon za hitnim mokrenjem, ali malih količina urina, bol i osećaj težine u predelu pubične kosti. Mnogi navode i promene mokraće u smislu boje i mirisa, a moguća je nekada i pojava krvi. Simptomi mogu biti blagi, ali infekcija može da prođe čak i bez njih. Prilikom pojave ozbiljnijih simptoma treba se što pre obratiti lekaru, koji će utvrditi uzročnik infekcije – ističe dr Janičić.
Svakako je potrebno da se pacijent koji ima simptome urinarne infekcije što pre javi lekaru radi pregleda i saveta o načinu lečenja.
– Samoinicijativno lečenje nije preporučljivo jer zbog nekritične primene antibiotika u prošlosti mnoge bakterije su postale otporne na lekove koji su najčešće bili primenjivani. Iz tog razloga poslednjih godina značajno se produžilo trajanje lečenja, a prepisuju se i sve jači antibiotici, koji uglavnom unište i dobre bakterije u crevima.
Kod žena narušava se vaginalna flora, što predstavlja podlogu za razvoj novih infekcija. Normalna vaginalna flora predstavlja prirodnu barijeru za kontaminaciju bakterijama ženske uretre i mokraćne bešike. Redovno mokrenje obavlja fizičku eradikaciju; drugim rečima, ispiranje mokraćne cevi urinom ne dozvoljava bakterijama da se razmnožavaju. Takođe, ni previše higijene se ne preporučuje, a posebno su kontraindikovana vaginalna ispiranja raznim preparatima. Tako se ispiraju i one dobre bakterije koje treba da prave ravnotežu s lošim – ističe naš sagovornik.
Dijagnostika i lečenje
Specijalista urolog sprovodi predviđene dijagnostičke procedure da bi utvrdio prisustvo, uzročnik i stepen urinarne infekcije, a sve u cilju pravovremene i adekvatne terapije.
– Tip bakterije kao i njeno kvantitativno prisustvo određuje se urinokulturom. Ultrazvučnim pregledom sagledavamo morfološko stanje organa urotrakta kao i procenu adekvatnosti pražnjenja mokraćne bešike. Neretko je potrebno uraditi i invazivnije procedure od ultrazvuka, tu pre svega mislim na uretrocistoskopiju, jer se njom sagledava unutrašnjost urogenitalnog trakta.
Izbor terapije kod lečenja urinarne infekcije pre svega zavisi od kliničke slike. Za lečenje akutne faze urinarne infekcije, primena antibiotika je i dalje je prva terapijska opcija. Od antibiotika danas se najčešće primenjuju hinoloni, nitrofurantoin, sulfonamidski preparati, cefalosporini. Koji lek će biti prepisan i koliko dugo će trajti terapija, zavisi od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta i od tipa bakterije koja je izolovana u urinu. Kod težih oblika urinarne infekcije, i pre nego što se izoluje tip klice koja je prouzrokovala bolest, prinuđeni smo da empirijiski sprovedemo terapiju odnosno da prepišemo neki antibiotik širokog spektra – navodi dr Janičić.
Predupredite ponavljanje
Upala se može proširiti na bubrege i to može da bude veoma ozbiljno stanje. Ono se prepoznaje po tome što se uz sve postojeće simptome cistitisa javlja i visoka temperatura. Zato je važno obavezno lečiti cistitis da se bakterije ne bi proširile na gornje urinarne puteve.
– Za prevenciju ponavljanih infekcija urinarnog trakta savetuje se pre svega promena higijensko-dijetetskog režima. To podrazumeva da se pije najmanje litar i po tečnosti dnevno, da se ne odlaže mokrenje, da se uvek mokri pre i posle polnog odnosa, da se nosi komotan pamučni veš... Ženama se savetuje da peru genitalije u smeru od napred prema nazad da bi se smanjila mogućnost kontaminacije uretre. Zdrav način života kao i saveti u smislu promene životnih navika, ishrane, hidratacije, odmaranja, redovnog i dovoljnog sna i nošenja tople obuće tokom hladnih zimskih meseci značajni su radi podizanja opšteg imuniteta – ističe naš sagovornik.
Tekst: Vesna Stanimirović
Pozitivan nalaz i kada nema bakterija?
Kada se urin daje na analizu, genitalna regija treba da bude čista, a za uzorak se daje srednji mlaz.
– Greška je i to što pacijenti često rano ujutru daju uzorak mokraće, pa je tek posle nekoliko sati odnesu u laboratoriju, a tamo uzorak stoji još nekoliko sati. Na sobnoj temperaturi od 10 bakterija, za jedan sat imaćete 100.000 – kaže dr Aleksandar Janičić.
Iz bakine sveščice
PERŠUN
Čaj od peršuna je odličan za čišćenje organizma i izbacivanje viška tečnosti, a uz to je i sjajan lek protiv urinarne infekcije.
Priprema: Kašičicu-dve suvog lišća ili korena peršuna stavite u šolju vrele vode i ostavite deset minuta. Procedite i popijte dok je još toplo. Pijte tri šolje dnevno posle jela.
KUKURUZNA SVILA
U narodnoj medicini kukuruzna svila je poznata kao izvanredno sredstvo za lečenje upale mokraćnih kanala. Osim toga, utvrđeno je da redovno pijenje ovog čaja rastvara kamen i pomaže izbacivanje peska iz bubrega.
Priprema: Kašiku osušenih niti kukuruzne svile stavite u 3 dl vrele vode. Kuvajte tri minuta, poklopite, sklonite sa šporeta i ostavite da se prohladi. Pijte tri puta dnevno po šolju ohlađenog čaja.