Vitamini su esencijalni elementi koji ljudski organizam održavaju u ravnoteži i omogućavaju mu funkcionisanje. Koliki je njihov značaj za rad svake, pa i najmanje ćelije u telu, govori činjenica da hronični nedostatak samo nekog od njih može izazvati najteža oboljenja. To se posebno odnosi na starije osobe, kod kojih odnos vitamina može biti poremećen pod uticajem niza faktora. Kod njih je najčešći nedostatak vitamina B 3, čiji hronični deficit dovodi do pelagre, bolesti koju karakterišu dermatitis, demencija i dijareja (tzv. 3D stanje).
Srećom, manjak ali i preterana količina nekog elementa, što podjednako može biti opasno, odslikava se na pojedinim delovima tela već u najranijim fazama poremećaja. Zato je dovoljno da samo pratimo znake koje nam telo šalje i zapazimo ih na vreme – na kosi, noktima, koži… Stoga ništa ne treba prepuštati slučaju i pojedine simptome smatrati znacima starosti, jer ljudi u poodmaklom životnom dobu, baš kao i mladi, adekvatnom ishranom mogu dovesti vitamine u balans u svom telu.
→ Ispucali, meki i izbrazdani nokti
Često se na noktima mogu primetiti neki od prvih znakova nedostatka vitamina. Kada su u pitanju ti rožnati delovi na prstima, kako šaka tako i stopala, ukoliko se na njima jave različita zadebljanja, bele tačkice ili stvrdnute zanoktice, to je najčešće jasan simptom manjka vitamina B kompleksa, ali i vitamina C.
→ Zujanje u ušima
Tinitis ili neprestano, prigušeno zujanje ili šum u ušima, koje se pogoršava nakon izloženosti jakom zvuku ili bučnoj muzici, povezuje se s manjkom vitamina B 3, B 12 i E. Međutim, stručnjaci kažu da bi to mogao biti samo jedan od uzročnika tog oboljenja, čiji se uzrok još uvek ne zna.
→ Opadanje i mašćenje kose
Kosa najčešće izgubi lep izgled ukoliko u organizmu ima malo vitamina B 2. Posledica tog poremećaja je i pojačano mašćenje i opadanje vlasi, koje više nemaju sjaj i postaju krte.
→ Ekcemi, akne i ljuštenje kože
Neizbalansiran nivo vitamina u telu najizraženije se manifestuje na najvećem čovekovom organu – koži. Tako je ustanovljeno da je i nastanak oboljenja poput dermatitisa odnosno ekcema, koja predstavljaju niz upalnih procesa na koži, povezan s manjkom vitamina B 2, B 3, B 6, C i A. Takođe, usled deficita vitamina A koža nekih ljudi postaje izrazito masna i sklona seboreji, kao i zapušavanju pora. Iz istog razloga javljaju se i akne, čiji je nastanak povezan i s manjkom vitamina B 5, B 6, E. Pored toga, nedostatak vitamina B 2 kod nekih ljudi može izazvati isušivanje kože i to posebno oko nosa, na čelu i ušima. Usled toga dolazi i do njenog ljuštenja. Problemi s kožom mogu nastati i usled manjka vitamina C, kada se javlja povećana sklonost infekcijama i otvaranju ranica.
→ Noćno slepilo i umorne oči
Vitamin A je izuzetno važan za vid, pa u slučaju njegovog nedostatka može nastupiti takozvano noćno slepilo, to jest potpuni gubitak vida u zamračenim prostorijama ili tokom večernjih sati napolju. Nedostatak vitamina B 2 kod nekih ljudi može da se manifestuje umorom očiju i pored dovoljne dužine sna.
→ Krvarenje iz nosa
Povremeno krvarenje iz nosa može da bude znak nedostatka vitamina B 12 u telu, kao i manjka vitamina K. Ipak, stručnjaci upozoravaju da se to nikako ne sme uzeti zdravo za gotovo i da, ukoliko se krvarenje ponavlja, obavezno treba otići lekaru.
→ Crven i otečen jezik, popucali uglovi usana
Nedostatak, ali i povećana količina pojedinih vitamina odražava se i na usnama i u usnoj duplji. Tako je otečen i izrazito crven jezik najčešće znak nedostatka vitamina B 2, B 3, B 6 i B 12. Takođe, usled deficita vitamina B 2 može doći do izraženijeg isušivanja i pucanja usana, posebno u uglovima, a ukoliko nastupi krvarenje desni, to je najčešće znak manjka vitamina C. S nedostatkom vitamina B 12 povezuje se čak i gubitak čula ukusa.
→ Grč mišića, malaksalost, bol u zglobovima
Intenzivno grčenje mišića i osećaj slabosti u nogama često se povezuju s nedostatkom vitamina E, K i B 12. Usled toga ljudi mogu imati i osećaj opšte malaksalosti i stalno biti pospani.
Koje namirnice su najbogatije vitaminima?
Mr. ph Tatjana Šipetić, ističe da je za normalno funkcionisanje ljudskog organizma neophodna odgovarajuća količina vitamina A, D, E, K i C, kao i svih vitamina B kompleksa, koje sadrže prirodne namirnice.
Vitamin A – značajan za vid i oči
- preporučena dnevna doza: 800 µg
- prirodni izvori: jaja, lisnate zelene biljke (spanać, zelje), narandžasti, crveni i žuti plodovi odnosno korenje poput šargarepe, bundeve i kajsije, mleko i mlečni proizvodi
Vitamin D – za zdrave kosti i zube, važan za mišićni i nervni sistem
- preporučena dnevna doza: 5 µg
- prirodni izvori: žumance, puter, ulje jetre bakalara
Vitamin E – za imuni i endokrini sistem, kao i rad polnih žlezda
- preporučena dnevna doza: 12 mg
- prirodni izvori: semenke suncokreta, šafran, kukuruz, badem, lešnik, kikiriki, pšenične klice, koncentrat paradajza, avokado, breskve, ovsene mekinje
Vitamin K – važan za proizvodnju proteina za zgrušavanje krvi, rad bubrega i metabolizam kostiju
- preporučena dnevna doza: 75 mg
- prirodni izvori: zeleno lisnato povrće, mleko, paradajz, soja
Vitamin B 1 – učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i nervni sistem održava zdravim
- preporučena dnevna doza: 1,1 mg
- prirodni izvori: pivski kvasac, pšenične klice, orasi, jaja, grašak
Vitamin B 2 – neophodan za oslobađanje energije iz svake ćelije organizma, učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina
- preporučena dnevna doza: 1,4 mg
- prirodni izvori: mlečni proizvodi, sveže povrće, džigerica, integralne žitarice
Vitamin B 6 – pospešuje metabolizam masti i šećera i učestvuje u održavanju imunog sistema
- preporučena dnevna doza: 1,4 mg
- prirodni izvori: kvasac, mahunarke, klice žitarica, mleko, lešnik, banana, avokado
Vitamin B 12 – za zdrave nervne ćelije i stvaranje DNK i RNK
- preporučena dnevna doza: 2,5 µg
- prirodni izvori: pivski kvasac, žumance, tvrdi sirevi, alge, đumbir, šampinjoni, grašak
Vitamin C – ima višestruku funkciju u telu, ali pre svega u održavanju imuniteta i zdravog nervnog sistema
- preporučena dnevna doza: 80 mg
- prirodni izvori: agrumi, dinja, kivi, jagoda, čili papričica, brokoli, peršun, šipak, paradajz, kupus
U idućem broju: Kako telo pokazuje da nema dovoljno minerala
Tekst: Tamara Marić