MEDICINSKI VODIČ OD A DO Š: Krabeova bolest, seboreja, hipohondrija...

Progresivno cerebralno-degenerativno oboljenje koje zahvata belu moždanu masu. Bolest se nasleđuje autozomno recesivno. Pacijent ima nedostatak enzima beta galaktozidoze, što se može uočiti u leukocitima ili ćelijama kože. Usled nedostatka ovog enzima, dolazi do sakupljanja galaktozil-ceramida u mozgu, u koncentraciji sto puta većoj od normalne. Beba obelela od ove bolesti ispoljava simptome već u trećem mesecu: preterano je aktivna, razdražljiva, trese se usled grčenja mišića. Usled atrofije očnog živca javlja se slepilo, a kasnije dolazi i do zastoja u mentalnom razvoju i grčenja tela unazad. Životni vek je do tri godine.

Seboreja

Kožna bolest usled koje dolazi do povećanog lučenja lojnih žlezda. Zahvaćeno područje je jasno ograničeno, ružičasto-crvene boje, s belo-žućkastim ljuskama. Najčešća je na obrvama, očnim kapcima, na sredini čela, oko nosa i na kosmatom delu glave. Koža je masna, sjajna, s proširenim otvorima lojnih žlezda i komedonima. Bolest se nasleđuje autozomno dominantno, a različiti su uzroci nastanka: hormonski, psihički (emocionalna uzbuđenja), promene u tonusu vegetativnog sistema, zatim masna hrana, alkohol, pušenje... Uslovi za nastanak seboreičnog dermatitisa jesu nasleđe, hormonalna i vegetativna disfunkcija. Ako seboreja zahvati kosmati deo glave, postoji opasnost od trajnog opadanja kose usled atrofije korena vlasi.

Hipohondrija

Preokupiranost bolešću, to jest strah osobe da je obolela od neke teže bolesti, što je posledica pogrešnog tumačenja simptoma. Uprkos pregledima i ispitivanjima, kojima se utvrdi da bolest ne postoji, pacijent i dalje ima isti strah. Postoji više teorija o razlozima obolevanja. Prema jednoj od njih, radi se o osobama koje ne mogu rešiti svoje životne probleme ili su preživele stres odnosno traumu, pa na taj način skreću pažnju na sebe. Po drugom mišljenju, takve osobe imaju probleme u komunikaciji, koje pokušavaju da nadomeste putem bolesti. To su najčešće narcisoidne ličnosti koje pokazuju brigu i veliki strah za sebe, nesvesno tražeći zadovoljenje svojih potreba. Može biti i posledica gubitka bliske osobe, pa preko umišljanja bolesti pacijent zapravo tuguje ili pak strahuje da je oboleo od iste smrtonosne bolesti. Često se javlja na početku šizofrenije i paranoje.

Halitoza

Pojava neprijatnog zadaha iz usta, koja se kod nekih ljudi javlja povremeno, a kod nekih postoji stalno. Neprijatan zadah najčešće prouzrokuju loša oralna higijena usled čega bakterije ostaju u ustima i stvaraju naslage na jeziku, zatim pokvareni zubi i zapaljene desni, ali se može pojaviti i kao posledica patoloških procesa u ustima, nosu, sinusima i digestivnom sistemu, kod dijabetesa i uzimanja nekih lekova. Mogući uzroci neugodnog zadaha su i pojedine namirnice, jaki začini, alkohol i duvanski dim. Znakovi mogu biti suva usta, bele naslage na jeziku, gusta pljuvačka, kiseo, gorak ili metalni ukus u ustima...

Proteinurija

Podrazumeva pojavu belančevina u mokraći u količinama koje su veće od fizioloških. Uzroci mogu biti različiti:
javlja se u brojnim stanjima koja prate oštećenja bubrežnih ćelija ili usled prekomerne produkcije nekih proteina i porasta njihovog nivoa u krvi. Proteini u mokraći su prvi znak da je došlo do oštećenja bubrega

Pripremila: Vanja Ostojić