Kakav Lanselot, Merlin, Parsifal, Galahad i ostali. Kad mi imamo Brana, Šarića, Radmilu, Đagu, Džigija, Džomu, Ivana i Limenku...
Imamo i okrugli sto koji je u duborezu, a po motivima Bitke na Grahovcu, izradio kontroverzni akademski slikar Rajko zvani Todor.
Stol je specijalno za ovu priliku naručio ugledni Žare R., suvlasnik Kamelota, predsednik udruženja hotelijera, osnivač CPC, član počasnog odbora za obeležavanje 10. godišnjice nezavisnosti CG, promoter NATO-a i low cost letova, drug Harisa Džinovića, sobarica Brana Mićunovića, redovni polaznik razgovora u Komori sa premijerom Đukanovićem, apsolutni pobednik Piramde, omiljeni gost Žive istine i Centra, patriota, lider i najbolji poznavalac zapadnog turističkog tržišta posle Purka i Dikija.
Malo li je?!
Za okruglim stolom su, sleva u desno, bili nazočni: rektorka Radmila zvana Beba, Sveti Sava zvani Džigi, Branislav Prvi zvani Brano, Branislav Drugi zvani Đaga, popadija Džomić zvana Velibor, Brajović Ivan zvani Limenka i njegova gospođa zvana Ministarka. Falio je samo sinovac Darko, zvani Skočko, koga je za ovu priliku mijenjao Merlin, ne ovaj iz Sarajeva već onaj pravi, najmudriji od svih vitezova.
Šarić Duško, zvani Dule, nije bio za stolom, već u prolazu, kao onaj venecijanski lav na našoj crvenoj zastavi koja se vijorila iznad uzdignutih glava okupljenih vitezova. Crvenu zastavu, ručni rad, sa pozlatom, i malo prave poprskane krvi iz Boja na Krusima, obezbedio je CKM i brat Aleksandar koji brine o državnim simbolima više nego ministarka Vlahović, zvana Sanja doktorat.
Ali gospođa ministarka je bolja od Aleksandra u pevanju himne, a njena ručica na poprsju daje tom činu znatno veći emotivni naboj koji raslamsava ljubav prema domovini kod svakog istinskog rodoljuba.
Povod za okupljanje vitezova okruglog stola bio je doček Nove 2016. godine, treću noć zaredom, što je suvlasnik Žare organizovao u velikoj kristalnoj dvorani Kamelota, koja nosi ime Princeze Ksenije i sedam patuljaka.
Džigi je bio zadužen da uspava viteza Đagu pre nego što za okrugli sto sedne kralj Artur. Sa mačem Ekskaliburom.
Kako bi na miru mogao sa rektorkom Radmilom dogovoriti vanredne rokove za studente u izbornoj 2016. kao i promenjeni režim studiranja, 4-0 umesto 3-1. Za Mančester Siti, fiks 1, pomisli Džigi.
Prema istom izvoru, Haris je čitave večeri pevao Branu na uvce "Ostariću, neću znati", što je uglednog nikšićkog biznismena i dobrotvora podsećalo na prolaznost života i značaj znanja. Čovek se uči dok je živ, voli da kaže Brano.
Ili, jedan čovek 4 glasa - nema čoveka nema problema. Može i ova: Daću ti, Darko, ponudu koju ne možeš odbiti. Ili: Kum nije dugme, a ja nisam Marlon Brando.
Sve bi u slavljeničkoj noći bilo kako dolikuje, da se za okruglim stolom nije pojavio, odmah iza ponoći, pomenuti Šarić Duško, od brata Darka. Balkanski ratnik, nedavno prvostepeno oslobođen od strane crnogorskih sudova zbog nedostatka dokaza.
Duško je drug od Deja, a Dejo je predsednik FSCG, genije inače, a FSCG je domaća kuća fudbala, a fudbalski klub Rudar je čedo braće Šarića, od kojih ovaj stariji nepravedno trune po srpskim zatvorima. Što će premijer Vučić, kao i kod Caneta, brzo pretvoriti u slobodu.
Po čemu je inače poznat u regionu. Da minus pretvara u plus, umanjenje u povećanje plate, pres konferenciju u državni udar, Veliku Srbiju u Beogradski pašaluk, premijera u konobara, Vučićevića u Mitrovića, a Bebu u Radmilu.
Šarić Duško, od brata Darka, kod Branislava Prvog preuzeo je obavezu okupljanja poslovne zajednice, malog i srednjeg biznisa, mikro i narko ekonomije, u susret izborima na kojima će se još jednom podržati kralj Artur, država i naš DPS. Sa sve satelitima, uključujući SD, CDU, Forcu, BS, HGI, Sputnjik i Explorer 1.
Ugledni božiji pastir Džoma čitave se večeri zahvaljivao Džigiju što mu je omogućio doček u Kamelotu bez kotizacije, ubeđujući ga da će mu Svevišnji sve to duplo vratiti. Kada se pojavio Artur sa svojim Ekskaliburom, svi slavljenici, uključujući oca Velibora, ustali su sa svojih mesta i gromoglasnim aplauzom i skandiranjem "Milo, Milo" pozdravili kralja.
Jedino je vitez Đaga, kao jagnje, spavao. Zato nije čuo Artura kada se obratio skupu na čistom crnogorskom, ističući da ćemo, zahvaljujući uglednom Univerzitetu i kontroverznoj rektorki, tokom 2016. proslaviti još jednu izbornu pobedu i učvrstiti naše evroatlantske integracije.
"Amin", viknuo je otac Velibor, nakon čega su se svi prekrstili i za njim ponovili - "Slava mu". DPS-u, a ne kralju.
Vitezovi okruglog stola su učinili mesto za Artura kome je rektorka Radmila, kao dramaturg, objasnila da njegova moć nije u maču već u koricama. Zahvaljujući njima, a ne Medu i Andriji, Artur je britva i nepobediv već 25 godina.
Zato, čuvaj korice Ekskalibura kao Limenku i Brajovića, reče na kraju Radmila kralju. U tom momentu Đaga diže glavu sa ramena i videvši Šefa sa mačem, poželje da u 2016. postavi na scenu CNP-a "Ekskalibur, mač kralja Artura", sa bratom Veliborom u glavnoj ulozi.
Slavlje u Kamelotu potrajalo je do zore. Kako i dolikuje vitezovima okruglog stola i njihovom kralju. Čudo su metafore. Bravo ti ga, Radmila. Ali kako nedavno napisa jedan ruski autor, problem je kada metafora nije više stilska figura već činjenično stanje:
"Ruska država nije korumpirana i nije umrežena sa organizovanim kriminalom - ruska država je organizovani kriminal, a zločinački režim nije metafora, nego trezveni opis činjeničnog stanja"!
Pa ko onda može da kaže da nam je Vašington bliži od Moskve.