Hoće li cena nafte pasti ispod 20 dolara ili će pak rasti?

Od početka godine nafta ima veoma loš učinak na tržištu, što se nastavilo i u utorak, kad su cene referentne sirove nafte tipa brent i zapadnoteksaske srednje nafte (WTI) pale čak ispod 30 dolara po barelu. Zabrinutost u pogledu kineske privrede, čiji je snažni rast bio glavni uzrok naglog povećanja globalne potražnje za naftom u prethodnoj deceniji, zajedno sa i dalje jakom američkom proizvodnjom i većom ponudom iz zemalja članica OPEK, srozao je cene na nivo poslednji put zabeležen pre više od 10 godina. Ali kako će se one dalje kretati?

Argumenti za dalji pad cena

Analiza Eda Morsa (Ed Morse), šefa ogranka „Sitigrupa“ (Citigroup) i analitičara glavnih tržišnih parametara u cilju prognoziranja cene sirovina

„Bio bi potreban neuobičajen niz prekida u snabdevanju naftom da se promeni ovaj trend kretanja cena. Na kratak rok, tržišni izgledi prilično su sumorni. Nakon godinu dana, tokom koje su zalihe verovatno rasle po stopi od 1,4 miliona barela dnevno, primetan je njihov dalji rast, dok potražnja ostaje bleda s obzirom na to da globalna privreda raste sporije nego što se očekivalo usled slabe kineske potražnje za naftnim derivatima.

Što se tiče ponude, u zemljama koje nisu članice OPEK, a najvećim delom su odgovorne za rast ponude od 2010, proizvodnja je i dalje jaka. Ona nastavlja da raste u Kanadi i Brazilu, a jedva da je pala u SAD. Među članicama OPEK, Saudijska Arabija odlučila je da na duži rok zaštiti svoj tržišni udeo iako je konkurencija porasla, jer je Irak povećao proizvodnju, a Iran se sprema da ponovo uđe na tržište.

S obzirom na to da zalihe sirove nafte i naftnih derivata nastavljaju da rastu, energetskom sektoru izgleda ponestaje kapacitet za skladištenje, što će verovatno dodatno oslabiti cenu nafte, koja bi mogla pasti čak na oko 20 dolara.

Nije da se svetsko tržište nafte neće na kraju ponovo vratiti u ravnotežu, ali, kad se to desi, uslovi će biti znatno drugačiji. Visoka cena nafte na početku 21. veka dovela je do eksploatacije naftnog peska, sedimenata u velikim dubinama mora i uljnih škriljaca. Svaki od ovih izvora resursa pokazao se neverovatno ekstenzivnim, a nove tehnologije i niže cene usluga donele su period ozbiljnog smanjenja troškova, kome neće skoro doći kraj.

Što se tiče potražnje, globalna energetska intenzivnost privrede, merena odnosom potrošnje primarne energije (a posebno nafte) po jedinici BDP, naglo se smanjuje. Nafta brzo gubi monopol kao transportno gorivo u svetu, koji sve više pažnje obraća na zaštitu životne sredine. Iako je svet preplavljen obilnom ponudom jeftine nafte, vrednost za petro-državu izgleda je ipak veća ako se ona proizvede i ne ostavi u zemlji. Ključni deo ove nove računice proizlazi iz dinamike nove nafte i gasa iz škriljaca.“

Argumenti za rast cena

Analiza Pola Horsnela (Paul Horsnell), šefa ogranka „Standard čarterda“ (Standard Chartered) i analitičara glavnih tržišnih parametara u cilju prognoziranja cene sirovina

„Tržište ne prati nikakve fundamentalne parametre, tako da uopšte ne postoji neki nivo ispod kojeg cena ne bi trebalo da padne u kratkom roku. Cena bi mogla da se spusti i na 10 dolara po barelu. Svi bi se složili da bi to bila ludost.

Međutim, ima još veoma malo održivog prostora za skladištenje - svega oko jedan odsto, a tu je i velika verovatnoća da se dese neočekivani prekidi u snabdevanju, u čemu prednjači Libija. Međutim, tržište izgleda više brine mogućnost da se ova ponuda vrati na tržište, tako da je geopolitička premija na cene gotovo nula. Naše je očekivanje da će brzina i razmere oporavka od prekida u snabdevanju biti razočaravajuće.

Saudijska Arabija bi mogla istog trena ponovo uspostaviti ravnotežu na tržištu, ali ne želi to da učini bez koalicije proizvođača iz OPEK i van njega. Pošto je taj potez izostao, ponuda iz zemalja van OPEK moraće da uravnoteži tržište koje će, prema našim očekivanjima, zabeležiti pad od preko milion barela dnevno u 2016, a najveći udeo u tome imaće američka nafta iz škriljaca. Proizvodnja američke sirove nafte već je pala za više od 500.000 barela dnevno od vrhunca u aprilu 2015. i trebalo bi da to pomogne da se tržište vrati u ravnotežu do aprila, a onda ode u znatan deficit u drugoj polovini godine.

No, osetno smanjenje uobičajenog obima proizvodnje zemalja van OPEK značiće da će biti potrebne godine da se ponovo dostigne taj nivo. Ovo je neuobičajeno veliki pad, koji će dovesti do neuobičajeno velikog rasta kad se u potpunosti oseti smanjenje investicija u iznosu od 300 milijardi dolara u 2017. i godinama koje dolaze.

Brzina smanjenja američke proizvodnje mogla bi sve da iznenadi, kao što će i vreme koje je potrebno da američka nafta iz škriljaca ponovo dostigne vrhunac proizvodnje. Proizvodnja iz škriljaca ne radi po principu prekidača. Naše je mišljenje da će relativni nedostatak viška nafte iz OPEK biti iznenađenje. U geopolitičkom kontekstu, tržište trenutno ne veruje da se ponuda može smanjiti kao što može porasti i bilo bi iznenađeno bilo kakvim značajnim prekidom snabdevanja.

Pre godinu dana, očekivanja u pogledu kineske potražnje bila su veoma pesimistična, a većina procena ciljala je na znatno usporavanje i rast potražnje od oko dva odsto u 2015. Stvarni rast je bio oko šest odsto. Očekujemo da rast kineske potražnje za naftom ove godine opet prevaziđe očekivanja.“

Anjli Raval
Neil Hume - London