(FOTO) SRBIN NOMAD: Život je suviše kratak da bih ostao kod kuće
Samo je život s naježenom kožom vredan življenja. Ovako bi u jednoj rečenici mogao da se opiše osećaj koji izaziva samo letimičan pogleda na fotografije Stefana Simonovića (26), studenta mašinstva iz Beograda, koji s rancem na leđima putuje svetom kao putnik, nikako kao turista.
Reč putovanje njega asocira na stepenice, a sa svakom novom zemljom penje se jedan stepenik više. Trenutno je u Indoneziji. Stigao je i do mesta gde se spaja zemlja sa nebom - do vulkana Merapi. Veliki utisak na njega je ostavio i vulkan Kavah Ijen.
VELIKO ISKUSTVO
"To je mesto gde lokalno stanovništvo vadi sumpor i prenosi ga u kofama na leđima do merne stanice. Ljudi nose teret od 90 kilograma, za šta dobiju oko pet-šest evra po jednoj turi. Dnevno mogu dva do tri puta da se spuste do kratera, jer imaju oko četiri kilometara uspona pešačenja do stanice s tim teretom i nazad. To je veoma rizično mesto, što sam i sam iskusio kad sam se spuštao u krater. Često vetar učini svoje i nosi dim na rudare, koji uglavnom nemaju zaštitne maske, pa dolazi do gušenja i suza", u dahu je ispričao Stefan, koji će u ovoj avanturi provesti oko dva meseca.
Kako kaže, ovaj vulkan je toliko nestvarno mesto da ne zna da li uopšte želi da se vrati:
"Ne znam da li sam srećan što sam posetio ovo mesto ili ne jer sam video kakva je muka ovih ljudi. U svakom slučaju, ovo je veliko iskustvo i nešto nezaboravno. Kaže da Indonezija generalno ima dosta sličnosti s Etiopijom, koju je takođe posetio. U obe zemlje je obilazio vulkane, s tim što se u Indoneziji popeo na aktivni vulkan Merapi, na 3.000 metara nadmorske visine, a u Etiopiji na aktivni vulkan Erta Ale, koji je znatno niži, ali vrlo interesantan zbog toga što se može stajati tri metra od kratera i tako osetiti toplina lave. Proveo sam dva i po dana u plemenu Mentavaj, na ostrvu Siberut (zapadna Sumatra), i živeo na trenutak njihovim načinom života. Obišao sam i aktivni vulkan Bromo, koji je imao erupciju u novembru, pa je trenutno zatvoren za turiste", objašnjava Stefan, oduševljen ljubaznošću lokalnog stanovništva:
"Hoće da pomognu. Kod nekih sam bio gost, dopustili su mi da spavam kod njih u kući, a čak su mi i hranu spremali."
Prednost solo putovanja ovaj mladi avanturista vidi u tome što je, kako kaže, čovek tada otvoreniji za upoznavanje drugih ljudi. Ipak, život putnika sa sobom nosi i veliku neizvesnost, kao i mnogo opasnosti.
"Dok sam dolazio do lokalnog plemena, naišao sam na nekoliko zmija, ima mnogo muno malaričnih komaraca, pijavica i puno drugih stvari koje džungla može da priušti. Takođe, upamtiću za ceo život posetu sumpornom vulkanu Kava Ijen, jer su gasovi koji izlaze iz grotla otrovni, a gas maska koju sam imao ne pomaže baš uvek. Oči su mi suzile sve vreme zato što je vetar nosio dim u različitim pravcima. Jedan stariji Indonežanin je usred noći počeo da se guši, pa sam mu pomogao da izađe iz dima jer nije imao masku, a ni lampu.
NEZABORAVNA INDIJA
Stefan se na ovakav nomadski način putovanja odlučio zahvaljujući kolegama fotografima čiji rad prati.
"Jedan od njih je Stiv Makuri. U velikoj meri uticala je i moja strast prema portretima ljudi. Znatno drugačijih od onog što imamo priliku da vidimo, portreti koji nestaju a to niko ne primećuje."
Mladi fotograf novac za ova putovanja obezbeđuje od fotografisanja. Naime, preko godine radi kao fotograf za firmu koja se bavi fotografisanjem svadbi i proslava. Takođe, kao fotograf radi i u jednom beogradskom noćnom klubu, a slika i hranu za ugostiteljske objekte.
Njegovo prvo ovakvo putovanje bilo je pre nekoliko godina u Indiju.
"Ta zemlja me je oduševila, a i izdvojila iz mase fotografa. Putujem sam iz više razloga. Teško je naći nekog kome je ovaj način putovanja zanimljiv, ko može da izdvoji tu sumu novca, koja u suštini i nije velika (ili nekog ko želi da sačuva novac za ovako nešto, da se odrekne nekih stvari zarad putovanja) i ko može da izdvoji mesec - dva za ovakvu avanturu. Naravno, uvek se mogu naći opravdanja, ali tvrdim da ukoliko čovek želi nešto dovoljno jako, uvek može da nađe način da to i ostvari!"
Zemlje iz Stefanove perspektive
Indija - zemlja kontrasta. Specifična zbog svoje različitost i tradicije koja se ne menja vekovima. Sećam se pređenih 10.000 kilometara vozom, najnižom klasom kako bih se poistovetio s lokalnim stanovništvom i osetio njihov način života.
Burma - zemlja divnih ljudi i prelepih budističkih hramova.Kambodža - poseta Angkor Vatu u Sijem Reapu je nešto što ostavlja bez daha. Logor u Penom Penu gde je vojska crvenih Kmera odvodila i zlostavljala lokalno stanovništvo.
Tajland - raj za turiste koji žele da uživaju u prelepim plažama na jugu i divnoj prirodi na severu zemlje.Vijetnam - Sve što čovek može da poželi može naći tu - i moderne gradove, romantična mesta, divnu prirodu.
Etiopija - prva Afrička zemlja koju sam posetio. Mentalitet stanovništva se mnogo razlikuje od mentaliteta stanovnika azijskih zemalja. Pamtim plemena na jugu zemlje. Pravoslavne crkve građene u stenama. Danakil depresiju koja je na 100 metara ispod nivoa mora, gde se nalaze dva aktivna vulkana. Slano jezero.
Oprema teška oko 15 kilograma
Sadržaj Stefanovog ranca:
1. Foto-oprema (2-3 aparata, 5 objektiva, blic, kartice, filteri, stativ)
2. Laptop
3. Pasoš
4. Nož
5. Kanap
6. Naočare
7. Prva pomoć (antisepitk, zavoj, gaza)
8. Multifunkcionalni alat
9. Garderoba
Ambasador Srbije: Svima preporučuje srpsku hranu i planine
Da je pravi ambasador svoje zemlje, dokazuje i činjenica da Stefan Srbiju strancima koje sretne na svojim putovanjima preporučuje kao idealnu destinaciju.
"Mladima pričam o festivalima, preporučujem im koje planine i reke da vide... Takođe, govorim im o crkvama i manastirima i, naravno, o hrani. U Turskoj sam upoznao devojku iz Kalifornije koja je bila u Slancima na seoskom imanju i radila poslove na njivi. Bila je potpuno impresionirana time."
Inače, Stefanu je u planu da poseti zemlje Južne Amerike, Kinu, ali i Avganistan, Siriju i Irak.
"Zbog trenutne situacije poslednje tri zemlje nisu baš pogodne da se u njih putuje, ali verujem da će doći vreme kad ću i njih obići."