Džoana (kojoj to nije pravo ime) probala je da dobije pasoš za odlazak u Siriju a preko interneta je pronašla kontakte. Kada je stupila se jednom od žena uključenim u napad u Parizu, ona je počela da je nagovara da zajedno odu u Islamsku državu.
"Ona je takođe pokušavala da kontrolište sve što radim", ispričala je ova devojka.
Džoana je još od detinjstva bila zainteresovana za religiju, ispričala je njena majka, pa je od malena želela da radi u crkvi.
Ali kako je odrastala njen verski žar odveo je u drugom smeru.
"Bila sam vrlo u hrišćanstvu ali u jednom trenutku hrišćanstvo mi nije donelo ono što sam htela, nije odgovaralo na neka od mojih pitanja, a ja nisam volela tradiciju, pa sam izabrala islam", priča devojka.
Ona kaže da joj je preobraćenje značilo da je "postala druga osoba."
"Imala sam mnogo muslimanskih prijatelja, pročitala sam Kuran - kad sam pročitala jednu stranicu htela sam da pročitam drugu, pa treću... ta religija mi se činila kao nešto što se podudaralo sa onim što sam htela", kaže Džoan.
Ona kaže da se njeno viđenje islama vrlo razlikuje od onih koji su rođeni u toj religiji.
"Ljudi koji odrastaju u muslimanskom okruženju, ne žive religiju kao strast, ali za mene, to je nešto što ja volim ... strast. Ja ne mogu da živim bez njega", tvrdi devojka.
Ova opsesija dovela je do toga da je postala lak plen za one koji žele da se radikalizuju i regrutuju muslimane za terorističke grupe poput ISIS-a.
"Dobila sam gomile poruka od njih, bila sam stalno u kontaktu sa njima ... Oni su bili smisao mog života, učinili da mislim da imam važnu ulogu na planeti. Stvarno sam se osećala kao da sam voljena, čak i više nego od moja vlastite porodice", priča Džoana.
Njena rastuća izolacija od porodice, koja je, kao nemuslimanska teško shvatala njenu odluku da se preobrati, pružila je mogućnost džihadistima da sa njom manipulišu.
"Oni su lukavi, jer znaju tačno kako će vaša porodica reagovati na situaciju", kaže ona. "Kada niste iz muslimanske porodice, oni znaju da tvoji roditelji neće prihvatiti hidžab, ili halal hranu, oni znaju da će vam roditelji zabraniti odlazak u džamiju. Oni sve to znaju i rećiće vam da će vas porodica odbiti, da će prestati da vas voli. Kažu da su jedini koji vas vole vaši braća i sestre u islamu. I onda kada se stvari sa porodicom pogoršaju, prihvatate njih umesto porodice", objasnila je Džoan.
Majka je u početku mislila da je samo reč o tinedjžerskoj pobuni, ali kaže da to nije istina i da sa radikalizacijom nema nikakve veze.
Prvi put kada je shvatila da nešto ozbiljno nije u redu je bilo kada joj je rođena ćerka rekla da je "nevernik".
"Bilo je grozno, osećala sam se jako loše, kao majci prva reakcija je krivica", objašnjava ona. "Pokušavate naći razloge zašto se vaše dete iznenada promenilo, razmišljate šta ste mogli učiniti kako bi to sprečili", kaže ona.
"Šta sam trebala učiniti? Ja pušim, pa sam pomislila da možda nisam trebala pušiti? Možda nisam bila dovoljno religiozna? Osećala sam da me moja ćerka ne voli više, da me odbija", ispričala je majka.
Na kraju, zahvaljujući majčinoj intervenciji Džoana je danas jedan od najmlađih zagovornika u francuskom programu koji mlade muslimane skreće sa ivice radikalizacije.
Njen savetnik, Laura Bouzar kaže da to nije lak zadatak i da je ključ navesti ih da razmišljaju za sebe, a ne da prihvataju militantu "propagandu.
"Oni misle da znaju istinu ... Da je ISIS dobro, a mi smo loši. Ali mi smo ovde da bi im podstakli sumnju, da bi ih naveli da razmišljaju o sebi, postavljaju teška pitanja i prestanu da je ISIS ispravan", kaže Laura.
Uz učestvovanje u redovnim savetovanjima, Džoana mora da se prijavljuje policiji svaki dan, ali tinejdžerka i dalje strahuje da će se vratiti svojim starim navikama i odnosima, koji su je učinili jako opreznom.
"Donela sam odluku da ne uzimam novi telefon, tako je bolje. Bez telefona i interneta, nema nikoga da mi kaže šta više da radim, a za sada, ne osećam da bi trebalo da se vratim nazad na društvene mreže", priča devojka.
"Bojim se da ću se jednog dana osećati usamljeno i da ću pasti u zamku opet", kaže Džoana.
Danas ona razlikuje islama i ISIS, naravno uz potporu i savetovanje.
"Ja ne govorim o ISIS - to je sekta, to nema nikakve veze sa islamom. Ovih dana učim kako se vole islamske tradicije i dobre stvari o islamu."
Ali kaže da se brine za druge poput nje čija je znatiželja ili ranjivost može dovesti na opasnu stazu.
"Svako ko nije čist sa sobom može biti zarobljen", kaže ona. "Oni uvek znaju da iskoriste prave reči, nisu glupi. To je manipulacija, a na žalost ja sam nasela", shvata devojka.
Džoanina poruka onima, poput nje, u opasnosti da budu na meti ISIS je da budu oprezni.0
"Uvek treba biti oprezan na internetu. Nemojte ni ići tamo, razgovarati sa njima, ne preuzimati nikakvu odgovornost. Za one koji već radikalizovani, molimo otvorite oči i pogledajte stvarnost. Nemojte ići u Siriju, to je samoubistvo, to je smrt", priča ova devojka.
Džoana je srećna jer nije dospela na teritoriju ISIS, ali njena drugarcia muslimanka Hanana nije bila te sreće.
Namamljena je u Siriju zbog ISIS-ove propagande koja je obećavala "raj" bez rasizma ili pohlepe, vođena isključivo načelima islama.
Kad je Hanana (nije njeno pravo ime) odbila da se uda za borca ISIS, kaže da je bila zatvorena, premlaćivana i optužena da je špijun. Prijateljice sa kojima je bila kao sa "sestrama" okrenule su se protiv nje.
"Nisam razumela", priseća se. "Ove devojke ... rekle su da me vole, da sam pametna i važna za njih, pozvale su me u kuću, jeli smo zajedno, radili sve zajedno. Nikad nisam pogrešno učinila njima, ali su me htele mrtvu jer sam odbila da se venčam."
Sud ISIS-a je presudio da nije bilo dovoljno svedoka za osudu, a nakon nekoliko nedelja u pritvoru uspela je da nagovori svog tamničara da je pusti i prebaci do granice.
Ali njenim mukama nije kraj jer kada se vratila kući u Francusku smatrali su je neprijateljem.
"Kada sam se vratila u Francusku smatrana sam kao devojka koja muči ljude, poput čudovišta, koja je došla natrag a pretvara se da je žrtva. Nisam nikoga povredila tamo", insistira ona. "Jedina osoba koju sam povredila sam ja"
Poput Džoane, Hanana je sada deo programa za deradikalizaciju ali i ona priznaje da se teško prilagođava na "normalan" život, daleko od ISIS-a.
"Nemam više svoju grupu, nemam svoj štit", kaže ona priznajući da se oseća ranjivom i nostalgičnom za zajednicom čiji bila nekada deo.
Ali Dounia Bouzar insistira da postoji svetlo na kraju tunela za one dovoljno hrabre da se otrgnu: "Što vas ne ubije to vas ojača. Postoji budućnost.".
"Kažem roditeljima da će im deca napraviti svoj put kroz ovaj težak trenutak. Vaše će dete spasiti druge. Sigurna sam da će njihovo iskustvo pomoći Francuskoj u borbi protiv terorizma ", kaže ona.
(CNN)