Krasnići je za Glas Amerike rekao da izazov u izboru predsednika ostaje i protivljenje opoziiionih partija kandidaturi za tu poziciju zamenika aktuelnog premijera i ministra spoljnih poslova Hašima Tačija.
"Predviđa se, naime, da bi moglo da dođe do radikalizacije i žešćeg protivljenja opozicionih partija u Skupštini. Za ovako značajan proces se traži širi konsenzus jer je pet godina prilično dug period zbog čega se traži ličnost koja bi mogla da predstavlja jedinstvo građana", rekao je Krasnići, prenela je prištinska Koha ditore.
Izvršni direktor Balkanske grupe za izučavanje politike Naim Rašiti kaže da je glavni problem na Kosovu politička klima, beskompromisni rat između vlade i opozicije i nedostatak političke volje za postizanje sporazuma. Stoga izbor predsednika neće biti lak, kaže Rašiti i dodaje da je takođe veliki izazov i Specijalni sud za ratne zločine OVK koji će, podseća, tretirati optužbe izaslanika Saveta Evrope Dika Martija.
"Pošto je i sam kandidat za predsednika Hašim Tači pominjan u tom izveštaju to je vrlo zabrinjavajuće", rekao je. Inače, sedište tog suda će biti u Hagu, ali sporazum Prištine sa Holandijom o tome treba da bude ratifikovan u kosovskom parlamentu. Koha podseća na parlamentarnu krizu koja potresa Kosovo već pet meseci jer opozicija ne prihvata formiranje Zajednice srpskih opština, sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, a najavili su blokadu sednice i kada na dnevnom redu bude sporazum o Specijalnom sudu.
Do sada se za predsednika kandidovao samo predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači za koga se očekuje da će na taj položaj doći u skladu sa koalicionim sporazumom sa Demokratskim savezom Kosova Ise Mustafe. Ova koalicija je na vlasti već više od godinu dana. Mandat aktuelnoj predsedici Atifete Jahjaga, inace, ističe početkom aprila.
(Tanjug/Koha ditore)