Boras je gostujući na HRT-u ostao pri stavu da na ćirilicu gleda kao na svako drugo pismo ili kao na veštinu koja obogađuje svakog čoveka, te da politici treba prepustiti da odluči da li će u slučaju vraćanja ćirilice u obrazovnom programu ona biti izborni ili obavezni predmet.
Orešković je ranije rekao novinarima da je za priču o ćirilici još rano, a lider HDZ-a Tomislav Karamarko je juče kazao da ćirilica svakako neće biti prioritet nove hrvatske vlade. Boras kaže da je svestan da zbog događaja iz prošlosti ovo pitanje pobuđuje emocije i naglašava da pismo nije politika već veština.
Inače, Borasova inicijativa izazvala je očekivano različite reakcije u Hrvatskoj. HRT konstatuje da dok neki ministarski kandiduju i najavljuju izradu registara izdajnika i nekakve gotovo neverovatne ekstremističke varijante, a da kada je reč o ovoj inicijativi izostale su ekstremističke reakcije.
Ekstremističkih reakcija, primećuju, nije bilo čak ni u sredinama gde je to vruća tema, kao što je Vukovar.
"Moj je motiv, najiskreniji i čist, da se moramo okrenuti budućnosti. Naučiti čitati ćirilicu nije teško, a tim više što to jeste hrvatsko pismo i na tome treba insistirati. To je naravno pismo i naših suseda i naših manjina", rekao je Boras, ustvrdivši da učenje ćirilice treba vrlo malo vremena, a time se otvaraju i prostori razumevanja još nekih bliskih jezika - crnogorskog, bugarskog, srpskog i makedonskog.
Tada, kaže Boras, učenje, čitanje i pisanje ćirilice ne bi više imalo neko veliko političko značenje. Prema njegovim rečima, suština je da se sa tog pitanja maknu političke konotacije koje, kako je rekao, uvek naglašava da to je to pismo hrvatsko.
"Moram reći da sam dobio nekoliko reakcija. SMS-om sam dobio veliku podršku, a preko e-maila rektoru sam dobio i nekoliko zabrinutih, većinom ipak pristojnih pisama, i ja to razumem, u svakoj odluci ima osetljivosti", rekao je Boras. Boras se zalaže i za učenje glagoljice.
Doktor Dušan Marinković, šef Katedre za srpsku i crnogorsku književnost, čiji je Boras bivši kolega, ovu je inicijativu nazvao razumevanjem vlastite kulture.
"Kutlura ne sme biti nadzirana i pod kontrolom onih koji po meri praktične, svakodnevne stvarnosti i ličnih interesa praktično onemogućavaju da se kultura pokaže u punom svetlu", poručio.
"Chirilica kao ćirilica" za njega je evropsko pismo, a kao primer je naveo Bugarsku koja je članica EU.