"Verujemo da će se neki od njih ponoviti i na izborima u ovoj godini. Iako je to odavno trebalo učiniti na osnovu antikorupcijske strategije iz 2013, još uvek nisu poboljšani Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, niti Krivični zakonik. Usled toga, i dalje ćemo imati neograničene rashode izborne kampanje (suprotno preporukama Saveta Evrope), nedovoljno precizna pravila o kreditima i dugovanjima političkih stranaka, i najzad podaci o izvorima finansiranja neće biti dostupni dok kampanja traje. I dalje nema rokova za kontrolu koju treba da obavi Agencija, niti jasno utvrđenih dužnosti za provere koje bi vršili drugi državni organi", ukazuju u TS.
Pravila o finansiranju kampanje su izmenjena pre godinu dana, ali po oceni TS ne u skladu sa strateškim aktima. Jedna od izmena predviđa manja budžetska izdvajanja za kampanju, pa će tako iz budžeta Republike ovaj put učesnici izbora dobiti 580 miliona dinara (2014: oko 800 miliona). Međutim, izmenama zakona je dopušteno da se za finansiranje izborne kampanje koriste budžetska sredstva dobijena za drugu namenu (redovan rad). To je dodatno produbilo jaz između velikih parlamentarnih stranaka i ostalih učesnika u izbornoj trci u mogućnostima da sa predstave biračima.
Optužbe za kupovinu glasova
Brojne optužbe za kupovinu glasova i zloupotrebu javnih resursa iz prethodnih izbornih ciklusa ostale su bez sudskog epiloga. Prema dostupnim podacima, podignuta je samo jedna optužnica za kupovinu glasova (u Novom Sadu 2012. godine), a suđenje još nije okončano. Naša organizacija poziva javno tužilaštvo da saopšti šta je učinilo u ispitivanju optužbi iz ranijih izbornih ciklusa, da ukaže građanima kako bi mogli da prijave eventualne zloupotrebe u vezi sa predstojećim izborima i ohrabri ih da to učine.
Ističemo da još uvek nije kasno da se u Narodnoj skupštini, u skladu sa članovima 99. i 100. Zakona o izboru narodnih poslanika, formira Nadzorni odbor koji će pratiti predizborne aktivnosti i ukazivati na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka i obavljati druge poslove propisane zakonom. Obaveza formiranja tog odbora nije poštovana u proteklih 15 godina. To telo bi moglo da reaguje u spornim situacijama za koje nisu nadležni ni Agencija za borbu protiv korupcije, ni Regulatorno telo za elektronske medije ni Republička izborna komisija. TS je 2014. godine uputila inicijativu Nacionalnom ogranku međunarodne inicijative parlamentaraca za borbu protiv korupcije (GOPAC) u Narodnoj skupštini Republike Srbije za formiranje Nadzornog odbora, ali GOPAC nije reagovao.
Budući da je sada verovatno kasno za izmenu izbornih propisa, Transparentnost - Srbija apeluje da se izmeni praksa koja je uočena na svim dosadašnjim izborima, a koju smo 2012. i 2014. godine i empirijski dokazali - korišćenje javnih funkcija radi dodatne promocije članova Vlade, direktora javnih preduzeća i gradonačelnika, kroz njihove navodne „redovne aktivnosti“. U predizbornom periodu ne mora da se "zaustavi život", ali nema ni zakonske obaveze ni realne potrebe da svaki asflatirani kilometar, okrečenu fasadu, semafor ili položeni kamen temeljac, svečano otvaraju aktuelni funkcioneri. Ako već nije realno očekivati da će se političari sami odreći besplatne reklame u informativnom programu, niti da će se urednici i novinari osmeliti da takve priloge ne objave, smatramo da bi Regulatorno telo za elektronske medije moralo da reaguje. Na primer, obavezujuće uputstvo bi moglo da zahteva od medija da se prilozi o takvim aktivnostima prenose bez živog snimka govora javnih funkcionera.
Navodimo još i to: U ove izbore Srbija ulazi u situaciji kada medijski zakoni nisu dosledno primenjeni. Sporna je privatizacija dela regionalnih i lokalnih medija, kao i sprovođenje nekih od konkursa za podršku medijskim programima. Sve to, po našoj oceni, može da ugrozi objektivnost izveštavanja pred lokalne izbore. Podsećamo takođe da nisu precizirana ni pravila o državnom i političkom oglašavanju u medijima, iako je u međuvremenu menjan niz zakona gde je to moglo biti učinjeno.
Pored toga, smatramo da bi Agencija za borbu protiv korupcije trebalo da predstavi ishod svojih kontrola ranijih izbornih ciklusa, ali i podatke o tome kako su okončani pokrenuti prekršajni postupci. Po našem mišljenju, Regulatorno telo za elektronske medije trebalo bi da poverava poštovanje pravila o jednakim finansijskim i tehničkim uslovima oglašavanja stranaka.
Transparentnost – Srbija najzad poziva i ovaj put političke stranke, koalicije i grupe građana koje će učestvovati na predstojećim izborima, da jasno definišu svoje antikorupcijske programe, ali i ostala izborna obećanja. Ta obećanja i programe bi trebalo potkrepiti obrazloženjem – na koji način će sve to biti finansirano. O finansijskoj održivosti ovih programa bi trebalo da se izjasni i Fiskalni savet. Pozivamo i medije da porede i analiziraju ono što partije nude, a ne samo da prenose obećanja čija utemeljenost nije proverljiva.
(Transparentnost Srbija)