Zbogom, Marko
ALEKSINAC - Ne idi, Marko, ne ostavljaj nas... Ne idi... Zašto, Bože...
Težak jecaj iz grudi rođake oteo se juče na groblju u Aleksincu pre nego što je kovčeg s telom Marka Ristića (11) spušten u raku. Mnogobrojni rođaci i prijatelji došli su da se oproste od dečaka koji je dva meseca posle nestanka nađen u reci Moravici, u selu Kraljevu.
Gušeći se u suzama, Markove sestre nemo su gledale u zemlju dok se tužna povorka spremala da krene ka mestu gde će njihov brat biti sahranjen. Od svog druga oprostila su se i deca koja su se donedavno svakog dana igrala s Markom. Sada su, umesto lopte, u ručicama držali bukete cveća.
- Ne... Nemojte, ne dam... - vrištala je Markova sestra Magdalena, koju su dva mladića držala kako ne bi krenula u raku za kovčegom.
Kad su radnici počeli da bacaju zemlju, ona se gotovo onesvestila.
Ni druga Markova sestra nije mogla da podnese bol i tugu, pa ju je nekoliko rođaka neprestano umivalo kako se ne bi onesvestila. Posle sahrane intervenisala je i ekipa Hitne pomoći, jer je jednoj od rođaka pozlilo.
Sahrani su prisustvovali i Ivan Dimić, predsednik opštine Aleksinac, i radnici Centra za socijalni rad. Marko Ristić je nestao 3. marta, dok se s decom igrao ispred kuće. Posle dva meseca, 29. aprila rano ujutru nađeno je telo deteta u reci, a nakon DNK analize utvrđeno je da je to mali Marko.
Marko je bio dobro dete
Svi koji su poznavali malog Marka kažu da je, i pored zdravstvenih problema koje je imao, bio izuzetno dete.
- Bio je miran i dobar, voleo je da se igra. Posebno je bio vezan za sestru Magdalenu, i zaista ne znam kako će ona sve ovo podneti - rekao je jedan od rođaka porodice Ristić.