U februaru 2014. godine glumca Šaja Labaf izbičevala je, svukla i silovala žena. Premda je ćutao o incidentu, kasnije je mladi glumac rekao da ga je nepoznata žena silovala tokom njegove umetničke instalacije #IAMSORRY u Los Angelesu.
Instalacija, koja je bila izložena tokom vikenda oko Dana zaljubljenih, dozvolila je posetiocima da sede u tišini u privatnoj prostoriji s LaBafom, koji je na svojoj glavi imao papirnatu kesu.
U oktobru 2014. LaBaf je tokom intervjua za Dazed ispričao da ga je tokom boravka s njim u prostoriji žena bičevala po nogama 10 minuta, svukla i silovala. Pošto je pobegla s mesta događaja, Labaf je ostao da sedi u tišini i u šoku, neznajući šta da uradi i kome da se obrati.
Labafovi saradnici na izložbi, britanski umetnik Luk Tarner i finska umetnica Nastja Sade Ronko tvrde da su intervenisali kako bi sprečili napad, ali žena, čiji je identitet još nepoznat, nije prijavljena zbog zločina.
Nažalost, ali ne i neočekivano, Labaf je pretrpeo uznemirujuće negativne komentare zbog priznanja.
Kritičari su se pitali zašto joj se nije 'otrgao' (pokušavajući da diskredituju gubitak kontrole koji je Labaf doživeo tokom silovanja) pa su zbijali šale kako je sigurno uživao jer "koji muškarac ne bi uživao u neobaveznom seksu?".
Drugi su ga optužili da je lagao kako bi stekao publicitet dok su treći ismejali mogućnost da muškarca žena može da siluje.
Takve provokacije, optužbe i poricanja su nešto protiv čega se feministički pokret borio u slučajevima kada su žrtve silovanja marginalizirane grupe. Dapače, mnogi ljudi jednostavno odbijaju da priznaju štetu koju žena koje seksualno napastvuju muškarce mogu uraditi. Što je najgore, popularna kultura od silovanja muškaraca napravila je opšteprihvaćenu šalu.
Kako bi se skinula stigma s ove vrste seksualnog nasilja, portal Everydayfeminism navodi glavne razloge zašto se nipošto ne treba umanjivati ozbiljnost ovakvih zločina i zašto ih se ne smije ismejavati.
Erekcija nije pristanak
Za početak, nemaju svi muškarci penise i nisu sve osobe s penisima muškarci, a društveni mit da muškarca žena ne može silovati počiva upravo na shvatanju da svi muškarci imaju penise i da je penis u erekciji automatski pristanak.
Naučnici su naime pokazali da je moguće da muškarci imaju psihološke posledice na seksualnu prisilu, a istraživanja su pokazala da duboki strah i stres usled traume u kombinaciji s fizičkom stimulacijom tokom napada mogu proizvesti nesvesne erekcije i ejakulacije.
Ova pojava je slična fenomenu kada osobe s vaginama koje su silovane iskuse vaginalnu lubrikaciju pa čak i orgazam tokom napada. Takve osobe mogu imati problema s priznavanjem da su iskusile fizičko uzbuđenje ili prijatnost tokom silovanja i osećaju da ih je telo "izdalo".
Situacija je vrlo jednostavna, svaki seks bez pristanka je silovanje i svi ljudi imaju pravo da odaberu da li žele da se upuste u seksualni čin.
Seksualno napastvovanje muškaraca od strane žena češće je nego što mislite
Društvo podučava i muškarce i žene da bi trebalo da teže kontroli te da je silovanje jedno najmoćnijih i najstrašnijih načina kontrole druge osobe. Verovanje da je se te poruke tiču samo muškaraca su pogrešne. Na primer, oblik silovanja je i kada starija ženska osoba seksualno iskoristi maloletnika, kao što je to bilo u slučaju učiteljice Meri Kej Letourneau.
Dodatno, ovakve su situacije pristune i kod muškaraca, a ne samo maloletnih dečaka. Međutim, zbog nedostatka istraživanja podaci o seksualnim napadima na muškarce koje su izvršile žene su nepouzdani.
Ne uključuje sva seksualna prisila fizičko nasilje
Ženski napadači često koriste drukčije taktike od muškaraca kako bi ih prisilile na seks, a one uključuju neprilično dodirivanje, emotivnu manipulaciju te opijanje i drogiranje.
Seksualna prisila kojom se može nastupiti prema drugoj osobi uključuje predseksualni kontakt kao što je ljubljenje, dodirivanje i trljanje protiv volje, prisilni seks, pokušaj silovanja i silovanje. Istraživanja pokazuju da će žene verovatnije inicirati neželjeni predseksualni kontakt i prisilni seks od silovanja i pokušaja silovanja. Nadalje, istraživanja pokazuju da između 19 i 31 odsto muških studenata iskusi neku vrstu neželjenog seksualnog kontakta, a naučnici veruju da su veliku većinu tih kontakata inicirale žene.
"Ljudi jednostavno ne veruju da muškarc može biti silovan i ne razmeju da ne znači ne", kaže Kurtis St. Džon iz udruženja "MaleSurvivor", koja pruža potporu muškim žrtvama seksualnog nasilja.
Još je manje verovatno da će muškarci koji su preživeli napad taj napad prijaviti.
Deo razloga za ovo je da na temelju uobičajenog tretmana teme seksualnog nasilja mnogi muškarci koji su bili žrtve napada ni ne znaju da su bili napastvovani. Taj podatak ide ruku pod ruku s podacima istraživanja koje je napravio Garnets koji kaže da je za većinu muškaraca jednostavno izvan domena stvarnosti mogućnost da ih žena može silovati.
Muškarci takođe mogu da osećaju kao da im je muškost oduzeta kao posledica silovanja te zbog toga mogu da iskuse duboku sramotu što ih može navesti na to da ćute o napadu.
Projekt "Unbreakable" objavio je jednom prilikom izjave koje su muškarcima koji su bili žrtve silovanja rekli članovi porodice i sami silovatelji. Bivša verenica jednog muškarca koji je preživio napad rekla mu je 'bude muško' kada se uspaničio jer video svoju napadačicu posle 8 godina, a druga žena je rekla jednom mlađem muškarcu da je on "muškarac i da ne može da kaže ne devojci poput nje".
Muškarci žrtve takođe pretrpe traume nakon silovanja, ali svejedno ih ismejavaju
Mnogi muškarci koji su pretrpili seksualni napad dožive dugoročne negativne posledice, uključujući i simptome PTSP-a. Ovo se posebno može dogoditi u situacijama kada starije žene siluju mlađe muškarce i kada je alkohol uključen u silovanje.
Muškarci koji tokom silovanja dožive erekciju ili ejakuliraju mogu se osećati kao da nemaju pravo da taj napad nazovu silovanjem jer su doživeli orgazam, ali to jednostavno nije istina kako je već prethodno istaknuto.
Istraživanje je pokazalo da žrtve silovanja, nezavisno od pola, dožive duboke traume zbog gubitka kontrole nad sopstvenim telom koji iskuse tokom silovanja, a manja je verovatnoća da će muškarci biti iskreni o tome koliko pate kao posledica silovanja zbog društvenih očekivanja od njihove uloge u društvu i javnog stava o silovanju muškaraca.
Upravo zbog toga ne treba zbijati šale, jer silovanje nije smešno i to pogotovu ne žrtvama i ne sme biti delegitimizirano i umanjeno.