PARIZ - Promene.
Dan pred drugi, odlučujući krug predsedničkih izbora u Francuskoj, šanse dosadašnjeg predsednika i desničarskog kandidata Nikole Sarkozija da osvoji još jedan mandat su nikakve. Prema najnovijim istraživanjima, za njega će glasati 47,5 odsto, dok će njegov protivkandidat Fransoa Oland dobiti podršku 52,5 odsto birača i postati novi lider države i prvi socijalista u Jelisejskoj palati posle 17 godina.
Sarkozi se našao u problemu jer je liderka ekstremno desničarske stranke Nacionalni front Marin le Pen odlučila da mu ne da podršku. Ona je ostvarila neverovatan uspeh u prvom krugu predsedničkih izbora osvojivši skoro 20 odsto glasova, a sad je poručila da neće glasati ni za jednog ni za drugog kandidata.
Poslednja Sarkozijeva nada bio je lider Demokratskog pokreta Fransoa Beru, koji je u prvom krugu dobio 12 odsto glasova, ali on je objavio da će u nedelju glasati za Olanda.
Uprkos tome što je u prednosti, Oland je izjavio da ne može u potpunosti da isključi mogućnost da će doživeti poraz. On je istakao da će stopa izlaznosti i transfer glasova birača eliminisanih kandidata biti ključni i podsetio da nikad nije potcenjivao Sarkozija.
U prvom krugu izbora Oland je očekivano dobio najveći broj glasova, i to 28,6 odsto, dok je Sarkozi dobio 27,1 procenat birača. Procene su tada bile da će Sarkozi u drugom krugu dobiti 42 odsto podrške, a Oland čak 58 procenata. Ta razlika je, prema najnovijim anketama, smanjena.
U nedelju na birališta može da izađe oko 45 miliona Francuza s pravom glasa. Opšta je ocena da će izbori proteći bez velikog entuzijazma, jer je predizborna kampanja, koja je trajala gotovo godinu dana, prošla u senci ekonomske krize i u strahu od velike apstinencije.
Karla u depresiji
Supruga francuskog predsednika Karla Bruni u depresiji je jer joj muž neće ponovo biti lider države. Brunijeva je viđena potpuno zapuštena - bez šminke, u kućnom izdanju. Mediji su komentarisali da nekadašnja manekenka i pevačica nikad nije viđena u gorem izdanju.
Nikola Sarkozi - 47,5%
Na čelu Francuske je od 2007, a mogao bi da bude prvi šef države, posle Valerija Žiskara d’Estena 1981, koji nije uspeo da osvoji drugi mandat na tom položaju. Konzervativni političar, koji je sebe opisao kao „kapetana broda u srcu oluje”, bio je meta kritika boraca za ljudska prava zbog svoje imigracione politike, dok je tradicionaliste ražestio svojim privatnim životom. Sarkozi je, kad je tek izabran za predsednika, bio najpopularniji šef države od vremena Šarla de Gola, ali popularnost mu je drastično opala posle venčanja s manekenkom Karlom Bruni i neko vreme je bio čak najomraženiji šef države. Tokom predsedničkog mandata povisio je granicu starosti za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine, uveo 35-časovno radno vreme, ali izmenom poreskog sistema ohrabrio je prekovremeni rad.
Fransoa Oland - 52,5%
Lider Socijalističke partije. Lokalna štampa ga zove „gospodin Normalni”. Ukoliko pobedi na izborima, Francuska će dobiti šefa države koji će putovati vozom, zarađivati manje i javnosti dvaput godišnje podnositi izveštaje o radu. Staloženi i uglađeni kandidat socijalista, koji je donedavno putovao na posao skuterom, zbog čega su ga protivnici nazivali „dostavljačem pice”, poznat je po svojoj skromnosti, po čemu se razlikuje od ambicioznog i agresivnog Sarkozija. Socijalistički predsednički kandidat najavio je borbu protiv korupcije, povećanje poreza za bogate i veća socijalna davanja.