BEOGRAD - Ovu godinu obeležiće rat valuta, koji može biti drastičniji, jači i ima veće ekonomske posledice nego konvencionalna oružja, izjavio je danas profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović. "Kad jednom uništite valutu neke zemlje, uništili ste celu ekonomiju i to se zna", rekao je Musabegović u izjavi Tanjugu i naveo primer da je rat valuta jedan od mehanizama kako da se utiče na promenu stava Rusije, što se i događa.
"To, međutim, nije rat između dve strane. Ima mnogo zemalja u istom miljeu", rekao je on pomenuvši Kinu i SAD, odnosno juan i dolar, ali i japanski jen i dolar. "Ceo svet je unakrsno trgovanje valutama koje je postalo neizvesno", navodi ovaj profesor. Prema njegovim rečima, drastičan pad ruske rublje je samo posledica, jer je ruska valuta pre svega pala uvođenjem sankcija što je, kako je primetio, geopolitički događaj koji je inicirao sukob u Ukrajini.
"Rusiji se i geopolitički želi nauditi kroz smanjenje vrednosti rublje, a to pre svega može kroz smanjenje vrednosti roba koje ona izvozi. To je na prvom mestu nafta i gas, kao i ostala rudna bogatstva kojim snabdevaju svet", rekao je Musabegović. On je dodao da Rusiju dodatno muči to što sad imaju i troškove vezano za vojne operacije na Bliskom Istoku.
Profesor smatra da će vrednost rublje i dalje slabiti, a komplikuje i to što se u Rusiji i američka i ruska roba deklarišu u dolarima, pa cena ne pada samo u rubljama nego i izraženo u dolarima. "Ako je nafta bila 60 dolara za barel početkom godine a danas je ispod 27 dolara, imate i smanjenu cenu same sirovine i ceo postupak obezvređivanja rublje - dakle, dupli efekat. Zato kažem da je rat valuta razorniji od konvencionalnih oružja i od balističkih raketa", rekao je Musabegović.
On je ukazao da je i Srbija taj problem iskusila tokom sankcija devedesetih, a i dan danas, kazao je, ima posledice. Govoreći o ulozi centralnih banaka, Musabegović je rekao da neke od njih brane kurs, a neke ne, ali i istakao da je dosadašbnja ekonomska istorija pokazala da nijedna na duži rok nije mogla da odbrani kurs valute, pa je, pre ili kasnije, odustala.
"Kad dođe do oscilacije kursa centralne banke kupuju ili prodaju devize, a to znači da prodaju i devizne rezerve. U tom smislu, država relativno brzo može da bude žrtva velikih investicionih fondova, takozvanh hedž fondova, koji spekulacijama dodatno utiču na smanjenje vrednosti valuta. Pri tom, kroz određene tehnike trgovanja ostvaruju ogromne zarade", rekao je Musabegović.
On je podsetio da je jednom prilikom američki milijarder Džordž Soroš za jedan dan "napao" funtu i za taj dan zaradio milijardu dolara. Musabegović je podsetio i da Kina prolazi kroz tranziciju iz jednog ekonomskog modela u drugi, odnosno radi transformaciju od industrijsko izvozne orijentacije ka razvoju unutrašnjeg tržišta i potrošnje. "To je dovelo do globalnog problema, jer je povuklo smanjenje potreba za sirovinama i to je problem zemalja koje su izvoznice sirovina, uključujući i naftu. Kao domino efekat povuklo je pad svih cena koje su gurale privrede izvoznice sirovina u pad. To je pre svega Rusija sa energetikom, plus problem sankcija Zapada, plus odnos s Turskom, plus učestvovanje u ratnim operacijama na Bliskom Istoku", naveo je on.