Londonski dnevnik navodi da o tome u ponedeljak mogu raspravljati ministri unutrašnjih poslova EU i dodaje da su i Evropska komisija i, ključno zainteresovana Nemačka, spremne da podrže predlog Slovenije da se situacija bitno preokrene tako što će se pomoći vladi u Skoplju da zatvori granicu s Grčkom i tako spreči nekontrolisani priliv imigranata.
O tom slovenačkom predlogu i zamislima da se na dve godine stavi van snage šengenski prostor bez granica u slučaju “trajne ozbiljne nefuncionalnosti”, su u sredu već razmenili mišljenja ambasadori misija zemalja članica EU u Briselu, koji su pripremili dnevni red zasedanja ministara unutrašnjih poslova EU, u ponedeljak u Amsterdamu, s ključnom temom priliva migranata preko “zapadnobalkanskog puta”.
Ove tvrdnje se nadovezuju na vesti iz Ljubljane da je mađarski premijer Viktor Orban, koji je u poseti Sloveniji, podržao predlog slovenačkog premijera Mire Cerara, upućen vođama EU i liderima država Zapadnog Balkana, da se “direktnom pomoći vladi u Skoplju izdejstvuje “bitno ojačanje nadzora na granici s Grčkom kako bi se zaustavio priliv neregularnih imigranata”.
Cilj ove mere bi bio, predočio je Cerar, da se “u roku od par dana osetno ublaži pritisak migranata na Zapadni Balkan”, kako su preneli slovenački i neki drugi mediji u EU.
Slovenački premijer je takođe naglasio da ovakve temeljite mere za obustavljanje navale imigranata koju više nisu u stanju da savladaju zemlje na zapadnobalkanskom putu, kao ni Austrija i Nemačka, moraju biti propraćene odlučnim koracima da se Turska privoli da, saglasno dogovoru s EU, zatvori svoje granice za i dalje nesmetani protok imigranata ka Evropi.
Otud je veliku pažnju zvaničnih krugova i javnosti u EU privukla izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da joj je turski premijer Ahmet Davutoglu, prilikom susreta u Berlinu, dao čvrsta uveravanja da će sve učiniti da se zaustavi neometani protok imigranata ka Evropi.
Dil sa Turskom, izolacija Grčke
Kancelarka Merkel je naglasila da će u tom slučaju Turska dobiti od EU obećanu pomoć od tri milijarde evra, ali je predočila da to znači da se više nikako ne može dozvoliti da banke krijumčara budu te koje će odlučivati o prebacivanju migranata u Evropu.To je u nekim medijima protumačeno i kao ostra kritika Grčkoj, a na to se nadovezala i pretnja austrijske ministarke unutrašnjih poslova Johane Miki Lajtnera Grčkoj da će, iako je to po temeljnom aktu EU teško izvodljivo, privremeno biti izbačena iz Šengen zone ako ne pojača kontrole na svojim granicama i spreči veliki priliv imigranata.
Komentatori više medija u EU su zakljucili da bi zatvaranje makedonsko-grčke granice činjenički Grčku izolovalo od šengenskog prostora i ostalog dela Unije.
Mađarski premijer Orban je u Ljubljani rekao da se Mađarska podizanjem ograde na granici sa Srbijom držala u potpunosti odredbi Šengena i naglasio da sada “bez druge odbrambene linije” i podizanja ograde na grčko-makedonsko-bugarskoj granici navala imigranata ne može biti obuzdana.
Uloga Balkana i jedinstven odgovor Evrope
Cerar je predočio da su i mađarske i slovenačke mere delom zaustavile priliv migranata i da je to bila “delotvorna poruka onima koji bi hteli da izbeglice silom salju preko ‘zelene granice’ “, odnosno i mimo zvaničnih prelaza.
Evropska komisija je ove nedelje uputila tim stručnjaka u Makedoniju s ciljem da utvrde kakvim sredstvima raspolažu vlasti u Skoplju da zauzdaju navalu imigranata i čime bi EU tu mogla da pomogne. Cerar je, prema saopštenju vlade u Ljubljani, u pismu vođama EU i država Zapadnog Balkana zatražio hitno “evropsko rešenje” za izbegličku krizu i upozorio da “milioni migranata čekaju da krenu ka Evropi, posebno na proleće”.
“Grčka je jedna od ključnih zemalja za rešavanje pitanja imigracije i zato joj moramo pomoći da sprovede sve dogovorene mere da bi situacija bila vraćena pod kontrolu”, poručio je slovenački premijer.
Cerar je, slično drugim visokim evropskim zvaničnicima i analitičarima, upozorio da je “zbog pitanja vraćanja migranata i u zemlje duž zapadnobalkanskog puta, koje će se sve više razvijati i postavljati, bitno važno da se dođe do jedinstvenog odgovora Evrope na izazove oko imigracije”.