Naučnici su uspeli da dokažu da reč oživljava mrtvu ćeliju! Tokom istraživanja naučnici su bili zapanjeni koliku ogromnu moć poseduje reč. Takođe ih je zapanjio i neverovatan eksperiment o uticaju misli na okrutnost i nasilje.
Kako su uspeli ovo da otkriju?
Počnimo od početka. Još davne 1949. godine, istraživači Enriko Fermi, Ulam i Pasta izučavali su nelinearne - oscilatorne sisteme čija svojstva zavise od procesa koji se dešavaju u njima. Ovi sistemi su se pod određenim stanjima ponašali neobično.Istraživanja su pokazala da se povećava memorija sistema u uslovima dejstva na njih, i ove informacije u njima se čuvaju duže vremena. Tipičan primjer - molekul DNK je čuvao informacionu memoriju organizma. Još tada naučnici su se zapitali kako je moguće da nerazumni molekul, koji ne poseduje ni strukturu mozga, ni nervni sistem, može imati memoriju koja po tačnosti prevazilazi bilo koji savremeni računar. Kasnije su naučnici otkrili misteriozne solitone.
Solitoni
Soliton - je strukturalni stabilni talas, koji se nalazi u nelinearnim sistema. Iznenađenje naučnika nije imalo kraja, kad su otkrili da se ovi talasi ponašaju kao razumna bića. Tek posle 40 godina, naučnici su uspeli da ostvare napredak u ovim istraživanjima. Suština eksperimenta je bila sledeća - pomoću specijalnih instrumenata, naučnici su uspjeli da prate putanju tih talasa prema DNK lancu. Prilazeći lancu talas je u potpunosti čitao informaciju. To se može uporediti sa čovekom koji čita otvorenu knjigu, samo sto puta preciznije. Kod svih eksperimentatora tokom istraživanja pojavilo se jedno te isto pitanje: Zašto se solitoni tako ponašaju i ko im daje takvu komandu?
Naučnici su nastavili svoja istraživanja u matematičkom institutu RAN (ruske akademije nauka). Pokušali su da deluju na solitone čovečjom rečju koju su zapisali na nosiocu informacija. Ono što su naučnici videli premašilo je sva očekivanja - pod uticajem reči solitoni su oživeli. Istraživači su otišli dalje - usmerili su te talase na zrna pšenice koje su predhodno ozračili takvom dozom radijacije da su se DNK lanaci pokidali, i ćelije su postale životno nesposobne. Nakon dejstva, seme pšenice je proklijalo. Pod mikroskopom su uočili, da je došlo do oporavka DNK, koja je uništena zračenjem.
Ispostavilo se, da čovečja reč može da oživi mrtvu ćeliju, odnosno, pod uticajem reči solitoni su ovladavali životnom silom. Ovi rezultati su potvrđeni u više navrata od strane istraživača iz drugih zemalja: Britanije, Francuske i Amerike. Naučnici su razvili poseban program, u kome se čovečja riječ transformisala u vibracije i zapisivala na talase solitona, a zatim su njima djelovali na DNK biljaka. Kao rezultat toga, značajno se ubrzao rast i kvalitet biljaka. Eksperimenti su rađeni i sa životinjama nakon dejstva kod njih je došlo do poboljšanja krvnog pritiska, ujednačio se puls, poboljšali somatski pokazatelji.
Istraživanja naučnika nisu se tu zaustavila. Zajedno sa kolegama iz istraživačkih institucija u SAD, Indiji, bili su sprovedeni eksperimenti o destvu čovečje misli na stanje planete. Eksperimenti su izvođeni više puta, u poslednjem je učestovalo od 60 do 100 hiljada ljudi. Ovo je zaista veliki broj ljudi. Glavni i neophodni uslov sprovođenja eksperimenta bilo je prisustvo ljudi sa stvaralačkim pozitivnim mislima. Za to su se ljudi po svojoj volji okupljali u grupama i usmeravali svoje pozitivne misli na određenu tačku na planeti. U to vreme ta tačka je bila glavni grad Iraka - Bagdad, gde su se vodile krvave borbe.
Tokom eksperimenta borbe su naglo prestale i tokom nekoliko sledećih dana nije ih bilo, takođe u danima sprovođenja eksperimenta dramatično se smanjila stopa kriminala u gradu! Proces dejstva stvaralačkim mislima su fiksirali naučni instrumenti koji su registrovali snažan protok pozitivne energije.
Naučnici su uvereni, da ovi eksperimenti dokazuju materijalnost čovečjih misli i osećanja, i njihovu neverovatnu sposobnost da se odupru zlu, smrti i nasilju. Po ko zna koji put, naučni umovi zahvaljujući svojim čistim mislima i stremljenima, naučno potvrđuju drevne istine - čovečja misao može i da stvara i da uništava.
Greg Braden - O efektu proroka Isaija
"Jedan od ključnih momenata u razumevanju efekta proroka Isaija je u drevnom principu koji nam govori da se u svetu oko nas ogledalno odražava stanje našeg pogleda na svijet kojeg smo formirali u skladu sa našim stavovima i uverenjima. Naša zloba, zavist, mržnja, kao i Ijubav, dobrota i praštanje koji su stalno prisutni u našoj duši, ogledalno odražavaju kvalitet našeg okolnog sveta. Naša klima, sve vrste promena na Zemljinoj površini, pa čak i društveni i politički uslovi života, sa ove tačke gledišta, postaju neka vrsta indikatora - barometar onoga kakvi smo iznutra...
Želim da vam sada ispričam slučaj manifestaciju efekta Isaija tokom masovne molitve sa globalnim posledicama. Priča je počela 13. novembra 1998., u petak, uzgred po majanskom kalendaru, to je bio dan zahvalnosti, 13-ica najjača vibracija dana..."