Šta se promenilo, pa ste posle 12 godina postojanja Kurira pristali na intervju?
- Pa, promenio se Kurir. Vaš vlasnik obratio se pismom „Izvini, Srbijo“. Iskrenost se dokazuje, ne samo jednim gestom nego ponašanjem, a vi ste se promenili u poslednjih nekoliko meseci. Naravno, očekujem i nastavak dokazivanja iskrenosti.
Javno ste pocepali Kurir i nazvali ga đubretom. Sad bi da ga uramite?
- Ne. Ne uramljuju se ni novinari ni političari, barem ne za života. I tad nisam cepao Kurir, nego sam pocepao jedan primerak Kurira koji sam uredno kupio. To je bio moj politički gest.
Da se vratimo na glavnu temu - izbore. Verujete li u Vučićeve razloge da zbog krize u društvu reforme ne mogu da se sprovode?
- Znao sam da Vučić neće propustiti priliku da se zajedno s lokalnim i pokrajinskim izborima odluči i za parlamentarne. Jedno pet puta je rekao da neće biti izbora, a pošto on uvek laže, znao sam da će ih biti. I danas ima prevelik rejting, ali je daleko manji nego pre godinu dana. Realno ima 16-17 odsto od ukupnog biračkog tela, odnosno 32-33 odsto od onih koji izlaze na izbore.
Opozicija tvrdi da se na ovim izborima glasa protiv Vučića.
- Da. Ovo je jedna vrsta referenduma. Ali Vučić isto hoće da napravi referendum - za sebe. Od 2012. naovamo taj proevropski, prodemokratski, patriotski deo srpskog biračkog tela povukao se u apstinenciju zbog loše vlasti koja je bila pre naprednjaka. Važno je sad ponovo te birače motivisati, reći im da su te ideje još uvek žive i da Zoran Ðinđić nije dao svoj život uzalud.
Lepo je to što govorite, ali partije koje su nastale od DS pre neki dan uspele su samo da sednu za isti sto i ništa više.
- Otkud vam ideja da nije bilo razgovora. Bilo je tamo 20 predstavnika stranaka, pokreta, sindikata. Dva i po sata smo razgovarali bez dlake na jeziku, bez uvreda, civilizovano. Svi smo pisali saopštenje.
Ali šta se onda desilo?
- Šta se desilo posle dva sata, ko je koga zvao pred ponoć, zašto su neki promenili mišljenje i izdali, neuobičajeno, ponoćno saopštenje, to ja ne znam.
Čim kažete, znači da znate...
- Da li je logično da u 23.15 izdate saopštenje, a da nije pod nečijim pritiskom?
Da je na sastanku opozicije bio Zoran Ðinđić, šta bi vam rekao? Da li bi vas sve na početku opsovao i pitao šta ste uradili?
- Jedan sam od retkih koji se ne bi plašio povratka Zorana Ðinđića. Niti je on bio moj idol, niti sam bio njegov mezimac, ali smo blisko sarađivali jednu deceniju. Ne bih se plašio Zoranovog povratka, naprotiv!
Često porede Ðinđića i Vučića, kako vam to izgleda?
- Neuporedivo! To je apsolutna uvreda, najveća moguća uvreda. Posvađao sam se s nekim ljudima zbog toga što su, iako ih nisu poredili direktno, rekli da ovaj ima nešto od Ðinđića.
Da se vratimo na suštinu. Verujete li da bi Boris Tadić ispunio ono što bi se potpisalo u sporazumu?
- Neću sad da govorim ništa loše o bilo kome ko za sebe tvrdi da je opozicija.
O Borisu Tadiću sve najlepše?
- Deo zaključaka s tog sastanaka je da nema napadanja. A videćemo u kampanji ko je vera, a ko nevera. Veliko je pitanje ko je prava opozicija Aleksandru Vučiću. Niko u Srbiji ne sumnja u nas iz Nove stranke, mi smo opozicioni lakmus. DS je promenio svoju politiku u poslednje dve godine. Mislim da zbog vremena od 2004. do 2012. opozicija treba da ide u dve kolone. Postoje ljudi koji ne vole mene, a postoje i oni koji loše misle i o nekim drugim ljudima u toj koaliciji. Zato im treba dati dve proevropske opcije.
Zar nisu Tadić i Jovanović ta „konstruktivna Vučićeva opozicija“?
- Ne bih da ulazim u tu vrstu argumentacije. Razloge sam već naveo. Mora da se zaustavi propadanje. Prvi korak je smena vlasti Aleksandra Vučića.
Kako građani da vam veruju kad vam je jedini razlog za smenu Vučića to što je nesposoban?
- Zašto bi neko raspisao izbore ako sam sa svojom partijom ima apsolutnu većinu. Logično je da tražite raspuštanje parlamenta kada izgubite većinu. To sam uradio 2003. Baš me interesuje šta će Vučić da napiše u obrazloženju. Jedino opravdanje je nesposobnost, njegova lična i njegovih ministara.
Pustite sad Vučića. Svi ste imali prilike da budete na vlasti.
- Vučić nije ispunio nijedno od svojih obećanja. Njegovi snovi, ružičasti, mokri, ili ne znam kakvi, nisu ispunjeni. Jedino što je uradio dobro je čišćenje Savskog amfiteatra i preporučujem mu da samo to nastavi da radi. Neka čisti nešto. Evo, najavio je da će obići sve škole u Srbiji i videti kakvi su toaleti. Predložio bih mu da bude glavni sanitarni inspektor.
A šta ste vi uradili kad ste bili premijer?
- Da se hvalim?
Slobodno.
- Ovaj čovek čija je skulptura iza mene, Zoran Ðinđić, dva puta u životu imao je svog zamenika. Oba puta sam to bio ja. Na njegov predlog, pre toga sam bio poslanik, bio sam gradonačelnik Niša, koji je bio jedini opozicioni grad u Miloševićevo vreme. Pod bombama jedno vreme. Bio je oslobođena teritorija, utočište urbanog i normalnog u Srbiji. Postao sam predsednik Vlade na najgori mogući način.
- U to vreme kad je ubijen premijer, kad smo imali vanredno stanje 40 dana, Srbija je imala duplo veće investicije nego u poslednje dve godine. Javni dug Srbije u to vreme bio je 10 milijardi evra, danas je 25 milijardi. Toliko o poređenju vremena. Nisu to sve samo moje zasluge, ali ja sam tad bio premijer.
Šta sad nudite?
- Prvo treba da unormalimo Srbiju. Da na mesto premijera dođe čovek koji će pre toga otići kod specijaliste za medicinu rada i dobiti zdravstveno uverenje da je sposoban za obavljanje poslova premijera.
Koji će lekar uopšte da izda takvo uverenje?
- Isto kao što se izdaje za bilo koji drugi posao. Tvrdim da bi sadašnji predsednik Vlade teško dobio uverenje da je sposoban za rad To što neko mnogo radi, to nije nikakvo merilo. Postoji varijanta da neko mnogo radi, a u svakom sekundu svog rada pravi mnogo gluposti. Postoje one varijante - lud, pametan, lenj i vredan. Najgora varijanta je kad je političar lud i vredan. Bolje da je lud i lenj.
Niste odgovorili šta nudite?
- Da se upristoji država, da budu slobodni mediji, da institucije ne budu zaštitnici lika i dela jednog čoveka, makar se on zvao i Aleksandar Vučić, nego da rade svoj posao. Da se prekine politizacija policije i pravosuđa. Da socijala Vulina ne bude mesto za podmićivanje budućih birača i uskraćivanje socijalne pomoći ljudima kojima je to stvarno potrebno. U Novu stranku dolazi jedna žena, mi joj pomažemo da plati deo svojih mesečnih obaveza jer su isterani sa Savskog amfiteatra zbog tog „Beograda na vodi“. Njen muž jedini radi, imaju petoro dece, a nemaju pravo na socijalnu pomoć jer je njegova plata 24.000 dinara! Ukidanje poreza za nekretnine u kojima vlasnici stanuju takođe je naš plan. To je socijalno olakšanje ljudima da bolje prođu tranziciju. Takođe, vraćanje penzija koje su otete.
Iz kojih izvora?
- Kako su isplaćivane ranije?
Kažu iz kredita i pozajmica. Ali MMF to brani.
- Vučić je podigao javni dug za četiri godine za 10 milijardi, sve govoreći da uvodi mere štednje. Priča o tome da je Srbija bila pred bankrotom takođe je glupost. Srbija je u teškom ekonomskom stanju bila pre četiri godine i danas je, ali bankrot nije postojao kao opcija. Neće biti tajnih ugovora kakvi su ugovori o „Beogradu na vodi“, „Er Srbiji“, „Fijatu“... Privatizacija „Srbijagasa“.
Pomenuli ste malopre da građani treba da pogledaju šta ste radili prethodnih 20 godina. Jedna od prvih asocijacija na vas je afera „vinogradi“. Stalno vas prati.
- Slučaj je ispitivan 2011. do detalja, samo arheolozi tamo nisi bili, sve ostale inspekcije bile su i nisu našle ništa. Sve je to po zakonu.
Dobili ste bez ikakve veze?
- Dobio sam je u vreme kad je predsednik Vlade bio Vojislav Koštunica, a države Boris Tadić, pa vi zaključite sami da li sam mogao da imam vezu kod bilo kog od njih dvojice. Sve je zakonski i etički čisto, a preporučujem svima da ne pitaju mene za to, nego Aleksandra Vučića. On je student generacije Pravnog fakulteta, sve zna. Kako on da dopusti da je četiri godine na vlasti, a da nigde nije objavljeno da je to krivično delo.
Ljubitelj je vina. Da li je probao to vaše?
- Po mojim saznanjima, kad je Vučić postao premijer, na koktelu u Skupštini služeno je moje vino.
Da li su vlade Aleksandra Vučića i Ivice Dačića bilo šta uradile dobro?
- Očistili su Savski amfiteatar. Otvaranje pregovora je logična posledica nečega što je urađeno kroz potpisivanje SSP, a to je normalna posledica toga što je neko sklonio Miloševića 2000.
Kako vam se čine SPS i Ivica Dačić u ovoj Vladi? Postoji li ikakva mogućnost da pravite neke dogovore s njima?
- Predizborne apsolutno ne, nikad. Postizborni su pitanje narodne volje.
Ako vas dobro razumem, SPS nije neprihvatljiv za vas?
- U predizbornom smislu, apsolutno. U postizbornom, ako to bude neki najviši mogući nacionalni interes, kog ja sad ne mogu da prepoznam, mogu da ostavim 0,001 odsto. Ono što je kvalitet SPS, istovremeno je i mana - trajanje.
Da li to znači da je Ivica Dačić manje zlo od Aleksandra Vučića?
- Ne postoji veće zlo od Vučića.
A Tomislav Nikolić?
- Nosilac epizodne uloge kod Šešelja, sada nosilac epizodne uloge kod Vučića.
Pojedini pripadnici policije podneli su krivičnu prijavu za prisluškivanje novinara. Da li su u vreme „Sablje“ prisluškivani novinari?
- To ne može da se poredi. Tad se nisu pratili novinari.
Kako to možete da tvrdite?
- Kao premijeru su mi stizali izveštaji BIA. Bili su pod merom praćenja novinari koji su bili saradnici kriminalaca.
Verujete li da se prate danas?
- Naravno da prate. I mene prate.
Otkud znate?
- Nama koji smo nekad bili u policiji i vrhu države, svuda pa i u Srbiji, ostanu neki kontakti, ostani neki spavači koji javljaju šta se dešava tamo na Banjičkom brdu. Više od 70 odsto ljudi koji tamo rade su časni i pošteni, oni rade svoj posao na valjan način i nikad neće pristati da ih neki političar iskoristi.
O doktoru smrti
UPOZORIO SAM VUČIĆA ZBOG LONČARA
Kurir je objavio aferu o Zlatiboru Lončaru, koja već 10 godina stoji u vazduhu.
- Upozorio sam Vučića, kad je predstavljao kandidate za ministre, da među kandidatima ima čoveka koji se pominje u sudskim spisima na suđenju za ubistvo Zorana Ðinđića. Minimum političke pristojnosti je da takvog čoveka ne stavljate za ministra.
O predsednici Skupštine
MAJA ME KAZNILA ZBOG „JE L’“
Aktivni ste u Skupštini, čuvene su one vaše „Majo, vrati se!“
- Meni su svi isti.
Nije vam Maja malo bolja od Bečića?
- Ne. Kaznila me je zato što sam rekao „je l‘“. Rekla je: „Ja ovde određujem šta je dobro“, na šta sam ja rekao: „Je l‘“ i dobio opomenu.
O nadimku
NIKO ME NE ZOVE ZOKI BUNDA
Da li vam smeta nadimak Zoki Bunda?
- To nije nadimak. Mene su u školi zvali Žika, verovatno od Živković. Šalim se da su me devojke zvale lepi Zoran, ali to nije tačno. Zvali su me nekad Hendriks, jer sam bio zaljubljenik u njegovu muziku. Zvali su me i Zoki Plavi. Bunde u životu niti imao, niti sam radio s njima.
Politički skener
- Tomislav Nikolić - epizodista
- Aleksandar Vučić - zlo
- Ivica Dačić - nema sluha