Ono što nam se desilo nikada nećemo zaboraviti. Razočarali smo se i odnosom našeg konzulata, nikakvu pomoć od njih nismo dobili, kaže Zoran Novaković
Zoran Novaković (25), Marko Simić (23) i Dušan Mutišić (24), koji su ni krivi ni dužni brutalno pretučeni u Diseldorfu, angažovali su advokatsku kancelariju i tužiće nemačku policiju zbog torture koju su preživeli.
Mlade Beograđane 5. januara usred dana iz kola su izvukli nemački specijalci i unakazili ih od batina na osnovu pogrešne dojave da su naši državljani krenuli u pljačku. Kad su ustanovili da su pogrešili, nemačke vlasti su pustile trojicu drugova samo uz izvinjenje.
Završili na ulici
Novaković objašnjava da su, nakon što su pušteni iz policije, prvo kontaktirali s našim konzulatom u Diseldorfu, ali da im tamo nije pružena nikakva pomoć.
- Samo su nam rekli da ih je nemačka policija obavestila o hapšenju, ali i da je došlo do greške jer nismo krivi. To nam je rekla žena koju smo tamo zatekli. Umesto pomoći, uputila nas je na advokata koji je 500 kilometara udaljen od mesta u kom smo bili. Bili smo šokirani takvim odnosom - priča Novaković.
Njihovim mukama tu nije bio kraj.
- Majka moje drugarice kod koje smo došli u Diseldorf ekspresno je posle našeg hapšenja dobila otkaz za stan jer je specijalna policija upala tamo i napravila haos. Istog dana moja drugarica, njena ćerka, dobila je otkaz na poslu. Tako smo ostali i bez krova nad glavom. Kola su nam vraćena tek posle nekoliko dana, ali njima nismo mogli nazad zbog razbijenih stakala. Zbog toga smo ponovo tražili pomoć u konzulatu, ali ništa se ni tada nije promenilo - kaže sagovornik Kurira.
Pre nego što su se vratili, preko prijatelja su stupili u kontakt sa advokatom.
Čizmom u glavu
- Nameravamo da tražimo oko dva miliona evra zbog povreda i neviđene psihičke torture. Još uvek smo pod stresom, to što nam se desilo nikada nećemo zaboraviti - navodi Zoran Novaković.
Njegov drug Marko Simić kaže da je srećan što su on i drugovi ostali živi.
- Krvnički su me udarali čizmama. Slomili su mi zube, imao sam šest kopči na glavi, a da ne pričam o tome da su mogli da nas pobiju ko zečeve. Jer ta njihova specijalna jedinica prvo puca, a potom kaže stoj. S druge strane, policajci u civilu imali su pištolje s laserom, u jednom trenutku video sam laser na Zoranovim grudima. Policajcu koji je držao taj pištolj tresla se ruka, bilo je dovoljno da on opali iz straha i da nas specijalci izrešetaju - priča ogorčeni Simić.
Mlade Beograđane 5. januara usred dana iz kola su izvukli nemački specijalci i unakazili ih od batina na osnovu pogrešne dojave da su naši državljani krenuli u pljačku. Kad su ustanovili da su pogrešili, nemačke vlasti su pustile trojicu drugova samo uz izvinjenje.
Završili na ulici
Novaković objašnjava da su, nakon što su pušteni iz policije, prvo kontaktirali s našim konzulatom u Diseldorfu, ali da im tamo nije pružena nikakva pomoć.
- Samo su nam rekli da ih je nemačka policija obavestila o hapšenju, ali i da je došlo do greške jer nismo krivi. To nam je rekla žena koju smo tamo zatekli. Umesto pomoći, uputila nas je na advokata koji je 500 kilometara udaljen od mesta u kom smo bili. Bili smo šokirani takvim odnosom - priča Novaković.
Njihovim mukama tu nije bio kraj.
- Majka moje drugarice kod koje smo došli u Diseldorf ekspresno je posle našeg hapšenja dobila otkaz za stan jer je specijalna policija upala tamo i napravila haos. Istog dana moja drugarica, njena ćerka, dobila je otkaz na poslu. Tako smo ostali i bez krova nad glavom. Kola su nam vraćena tek posle nekoliko dana, ali njima nismo mogli nazad zbog razbijenih stakala. Zbog toga smo ponovo tražili pomoć u konzulatu, ali ništa se ni tada nije promenilo - kaže sagovornik Kurira.
Pre nego što su se vratili, preko prijatelja su stupili u kontakt sa advokatom.
Čizmom u glavu
- Nameravamo da tražimo oko dva miliona evra zbog povreda i neviđene psihičke torture. Još uvek smo pod stresom, to što nam se desilo nikada nećemo zaboraviti - navodi Zoran Novaković.
Njegov drug Marko Simić kaže da je srećan što su on i drugovi ostali živi.
- Krvnički su me udarali čizmama. Slomili su mi zube, imao sam šest kopči na glavi, a da ne pričam o tome da su mogli da nas pobiju ko zečeve. Jer ta njihova specijalna jedinica prvo puca, a potom kaže stoj. S druge strane, policajci u civilu imali su pištolje s laserom, u jednom trenutku video sam laser na Zoranovim grudima. Policajcu koji je držao taj pištolj tresla se ruka, bilo je dovoljno da on opali iz straha i da nas specijalci izrešetaju - priča ogorčeni Simić.
Vozili bez stakala
KOLA OBLEPILI KESAMA
Nakon što su ostali bez smeštaja, a nisu imali novca da zamene stakla na kolima, odlučili su da se vrate u Srbiju.
- Jedva smo ponovo seli u ta kola, plašili smo se da nam nešto nisu podmetnuli u policiji. Ali pošto nismo imali kud, odlučili smo da krenemo. Umesto stakla stavili smo kese, koje su na auto-putu pucale svaki minut. Promrzli smo, ali želja da se što pre vratimo kući bila je jača - kaže Novaković.