Koliko svojim zaslugama, toliko i reakcijama vlasti i medija koji su im bliski, predsednik NUNS-a Vukašin Obradović postao je jedan od najnapadanijih ljudi u Srbiji. Razlozi za tako nešto su brojni - od protesta "Novinari ne kleče", preko konferencije za medije na kojoj je saopštio da postoji prijava da je MUP nezakonito prisluškivao novinare, pa sve do žestokih polemika sa botovima na tviteru.
U ovom intervjuu za portal Espreso.co.rs Vukašin Obradović govori zašto je ova vlast brutalnija od Miloševićeve, da li strahuje da njega prisluškuju, šta bi savetovao premijera Vučića, kao i kako se desilo da neki značajni mediji nestanu u vrtlogu privatizacije.
Pretpostavljam da ste gledali emisiju "Medijsko blato". Najavljuje se i nastavak. Može li gore od onoga što smo već videli?
Očigledno da može. Do skoro smo verovali da i ono što je prikazano neće nikada biti emitovano. Međutim, ono što su gledaoci sada videli prevazilazi naša najgora očekivanja. To samo znači da je trenutno na medijskoj i političkoj sceni sve dozvoljeno i da ne važe nikakva pravila. Mislim da do izbora možemo da očekujemo sadržaje koji su i gori od onoga što je emitovano.
Pominjete izbore. Najavljuje se kampanja koja će biti prljava, priča se da će neki mediji koji su nezavisni ili nastrojeni protiv Vlade biti žestoko napadani. Šta možemo da očekujemo da će se dešavati u naredna dva-tri meseca?
Ako je ovo najava onoga što će se dešavati pre glasanja, onda se plašim da će novinarstvo pasti na najniže grane u novijoj istoriji. Očigledno je da je histerija u vladajućoj stranci i medijima koji su naklonjeni SNS-u ogromna i da se ne biraju sredstva. Vlast, u želji da postigne što bolji rezultat, očigledno ne preza ni od čega i čini mi se da će ovo biti najprljavijih kampanja u poslednjih 20 godina.
Iskusan ste novinar i radili ste pod raznim vlastima. Pamtite sigurno da je svaki režim je imao i svoje "ljubavnice" među medijima. Da li Vas ovo sada, na primer, podseća na RTS devedesetih?
Zaista postoje mnoge sličnosti sa periodom iza nas. Plašim se, međutim, da će ovoga puta brutalnost sa kojom će se ići u kampanji prevazilaziti sve ono što smo videli u Miloševićevom vremenu. Ovde je medijska politika udarac na čoveka, na porodicu i sve ono što bi trebalo da bude zabranjeno, a postoji samo jedno pravilo kada je potrebno postići određeni cilj - da nema pravila.
Prošle nedelje je glavna tema bila "novinarka koja će se javiti i reći da je neko prati". Kako ste Vi, koji ste posredno bili deo te priče, reagovali kada ste čuli da ministar Stefanovićsaopštava tu rečenicu, a znali ste da, zapravo, pominje i Vas i Vaše udruženje.
Moram priznati da sam u prvom trenutku bio iznenađen, iako nam se u poslednje vreme dešavaju takve stvari da teško da bilo šta može da vas iznenadi. Ipak, nisam očekivao takav neprofesionalizam. Ne mislim pritom na to šta je istina, a šta ne, već o pristupu ministra unutrašnjih poslova koji u centralnoj informativnoj emisiji izlazi sa neproverenim informacijama i rečenicom „neki novinari…neki predstavnik udruženja…“. To me je duboko zabrinulo, ne samo kao novinara, već i kao građanina. Ako jedan ministar dopušta sebi takvu slobodu da saopšti informacije koje su neproverene, onda se tek postavlja dilema u kakvom su nam stanju institucije? - pita Obradović u intervjuu za Espreso.co.rs.
A da li ste pomislili da Vas prate ili da Vas prisluškuju?
To jeste rodilo sumnju kod mene jer su se stvari odvijale neverovatnom brzinom. Razgovori, koje sam imao sa podnosiocem tužbe i sa nekim drugim ljudima, stizali su istog trenutka do ministra unutrašnjih poslova. Sve to me je dovelo u jednu šizofrenu situaciju da sada počinjem da se osvrćem, da gledam da li me neko prati, da pazim šta pričam preko telefona.
Jedna od fotografija koja se pojavila na društvenim mrežama je i fotografija iz Madere na kojoj ste za stolom sa Bojanom Pajtićem. Da li Vam je i ona ukazala na okolnost da Vas neko prati?
Sve to, što bi trebalo da bude normalna situacija za nekog ko se bavi novinarstvom, da sednete sa političarem u restoran, ručate i razgovarate, stavljeno je u kontekst neke subverzivne delatnosti.
Je l’ vlast Vas doživljava kao opasnog čoveka?
Za mene to ostaje velika dilema. Nalazim se u epicentru nekih afera, a zapravo samo hoću da radim svoj posao. Nemam nikakve političke ambicije, nisam naklonjen nijednoj političkoj opciji, već samo želim da se izborim za neka profesionalna prava novinara i etička pravila. Ali, to se očigledno ne poklapa sa idejama iz vrhova vlasti i takva moja delatnost se uporno gura u neki politički kontekst.
Ovde se stvara podela na "naše" i "njihove" i to je najgora posledica tako rigidnog odnosa prema medijima. Posle najave ministra Stefanovića usledila je konferencija za medije, a potom i lavina prozivki "njihovih" na Vaš račun na Tviteru. Kako je to Vama to izgledalo? Da li kao da i Vas uvlače u to "blato"?
Napadi na Tviteru, dolazak glavnog urednika Informera na konferenciju za medije, izveštavanje televizije Pink, sve to je deo strategije da se skrene pažnja sa suštine problema na mene, NUNS i neke naše političke ciljeve. A suština našeg angažmana oko te prijave i održane konferencije, a to najviše smeta vlastima, je jednostavna: da li su navodi iz krivične prijave policajca tačni, da li se novinari prate, da li se prate neke druge osobe, da li se do informacija dolazi na zakonit način i da li postoje zloupotrebe u MUP-u, da li u okviru policije imamo odeljenje koje se bavi praćenjem i prisluškivanjem građana?
Na osnovu primera koje pominjete, ali i nekih drugih dobro poznatih, ljudi umeju da kažu da je ova vlast bahata. Je l’ Vi to isto mislite ili imate neki drugi epitet za njihovo ponašanje?
Ne odnosi se ova vlast prema novinarima bahato, već kao prema svom servisu. Za njih su novinari tu da posluže svrsi i izraze podršku bez prava na kritiku i zadiranje u teme koje su neprijatne za vlast. A kada dođe do situacije da neki medij kaže ili napiše tekst koji nije u skladu sa očekivanjima vladajuće stranke, onda se ne ide sa argumentima, što bi bilo normalno za jedno demokratsko društvo, nego se ide na diskreditaciju ličnosti. Takve primere smo imali sa BIRN-om, KRIK-om, CINS-om, Kurirom, N1, pa čak i sa RTS-om. Svako ko se usudi da postavi pitanje ili otvori neugodnu temu, on se proglašava državnim neprijateljem.
To podseća na nekadašnje "strane plaćenike" i "domaće izdajnike".
Ne da podseća, nego je to preuzeta matrica, koja je vrlo opasna. Nisam siguran da li je ova vlast svesna da ona targetira pojedine ljude i da posledice mogu biti tragične. Mi smo već jednom imali takvu situaciju u Srbiji i ja se plašim da ne dođemo ponovo u situaciju da pojedinci pod dejstvom takvog odnosa odlučiti da uzmu pravdu u svoje ruke.
Da ste u prilici da posavetujete vlast, odnosno premijera Vučića, šta bi ste im sugerisali?
Rekao bih mu da malo pogleda unazad. Demokratska stranka je takođe vodila politiku koja je podrazumevala vrlo visoku kontrolu medija. Dakle, nije Vučić napravio medijsku scenu ovakvom kakva jeste, već je nasledio i usavršio do perfekcije. Zato bih mu savetovao „osvrni se i pogledaj kroz kakvo blato sada neki mediji provlače prošlu vlast. To sutra može da sačeka i tebe. Zbog toga se potrudi da napraviš medijsku scenu koja će biti profesionalna i odgovorna“. Bojim se, međutim, da i on čini istu grešku koja se ponavlja od 2000. na ovamo - da će biti doveka na vlasti. Na kraju svi plate ceh svoje zablude.
Ranije su vrlo često stizale kritike sa Zapada na račun vlasti zbog odnosa prema medijima. Je l’ Vam se čini da sada na neke stvari žmure?
Odnos Zapada je prilično licemeran kada su u pitanju mediji. Moramo da razumemo da Zapad ima svoje interese i da je njima pre svega potrebna Vlast koja će biti kooperativna u ključnim političkim pitanjima. Mediji i sloboda izražavanja za njih ne predstavljaju prioritet.
Kako im nisu prioritet kad se, recimo, u SAD uvek pozivaju na prvi amandman Ustava, a kada se ovde krše prava i slobode govora, onda je to "zadnja rupa na svirali"?
Upravo to je ono što oni zaboravljaju. Politički ciljevi koje oni žele da postignu u Srbiji i regionu, bez slobodnih medija, kratkoročnog su efekta jer nemaju čvrstu osnovu u društvu. Nadam se da će Zapad konačno shvatiti da, ako Srbija treba bude "faktor stabilnosti" u regionu, ona to može samo uz demokratske institucije i slobodu javnog mnjenja. Čini mi se, a možda i me utisak i vara, da je "medeni mesec" Aleksandra Vučica sa Zapadom po pitanju medijskih sloboda prošao.
Jedan od poteza vlasti koji se dogodio pre više od mesec dana i koji je uzrokovao da se pokrene akcija "Novinari ne kleče" izgleda kao da je prošao bez ikakve kazne. MinistarGašić je i dalje na funkciji, novinari se iz nedelje u nedelju okupljaju pred Vladom, a efekta nema. Je l' akcija, zapravo, propala?
Mislim da ima efekta jer to nije samo priča o ostavci ministra Gašića. Mi tom akcijom želimo da razbijemo strah koji vlada u većini redakcija u Srbiji. Da pokažemo i vlastima, ali i novinarima, da postoje ljudi i pojedinci koji su spremni da se suprotstave bahatom odnosu prema medijima. To je korist koja će, nadam se, proisteći iz protesta bez obzira koliko oni trajali. Druga korist je to da smo se još jednom uverili na koji se način premijer odnosi prema medijima. Pokazao je potcenjivački odnos i u ovoj situaciji - obećao je “biće smenjen”, pa onda to odlagao u nedogled, relativizirao i, verovatno sada zbog izbora, ministar Gašić neće biti smenjen.
Važno je, takođe, i to što protesti nisu održani samo u Beogradu, već u desetak gradova u Srbiji. Možda nije bilo mnogo ljudi, ali je dovoljno da se pokaže da među novinarima ima onih koji se ne plaše i kojima je stalo da vrate dignitet novinarstvu.
Na protestima nije bilo ni kolega iz UNS-a. Zašto novinari nisu složni oko jedne takve stvari?
Mislim da je UNS pružio podršku protestima, ali je on manje vidljiv. Činjenica je, međutim, da je na čelu UNS-a Ljiljana Smajlović koja je u isto vreme i glavna i odgovorna urednica Politike. To je nešto što morate uzeti u obzir. Ja bih voleo kada bi se Ljiljana Smajlović pojavila na ovim protestima i pokazala da zaista podržava profesiju. Treba isto postaviti pitanje zašto se Dragan Bujošević ne pojavi na tim protestima? Zašto se ne pojavljuju ljudi iz drugih medija kojima je mestu tu?
Pomenuli ste gospođu Smajlović. Nedavno ste u emisiji Dvougao bili sučeljeni sa njom i delovalo je da ste dijametralno različiti po pitanju nekih stavova. Kakav je Vaš odnos sa njom? Da li je tačno da se ne podnosite?
Ne, mi imamo korektan odnos. Mi sa UNS-om čak imamo neke zajedničke aktivnosti. Međutim, treba razdvojiti Ljiljanu Smajlović, predsednicu UNS-a i Ljiljanu Smajlović, glavnu i odgovornu urednicu Politike. Tu nastaje taj problem. Gospođa Smajlović ima svoj stav kada je u pitanju ova vlast i on se vidi kroz uređivanje lista na čijem čelu se nalazi.
Jedna od stvari koja se paralelno dešava, osim ovih koje smo do sada pominjali, jeste i privatizacija medija, odnosno njihoho propadanje. Kako se i pored javnih rasprava i izmena zakona to dogodilo?
Bili smo u velikoj zabludi i potcenili smo namere vlasti. Očekivali smo da će implementirati na najbolji mogući način zakone koji uopšte nisu loši. U praksi, pak, imamo najgrublje moguće kršenje i zloupotrebe tih zakona. Privatizacijom smo dobili niz medija koji su kupljeni za jednokratnu upotebu. Voleo bih da grešim, ali njihova jedina namena biće da se iskoriste u predizbornoj kampanji, a posle - šta bude.
Kako žive novine Vranjske? Ima li pritisaka tamo?
Na lokalu je mnogo teže nego u Beogradu jer su pritisci žešći. Trudimo se koliko je moguće da pomognemo našim kolegama u unutrašnjosti, ali, kako dolaze lokalni izbori, mislim da će to postati veoma teška bitka za očuvanje nezavisnih lokalnih medija.
Kad smo već pomenuli Vranjske, da li je tačna ona glasina da ste štampariju dobili na poklon od EU?
Kada smo otkrili "aferu Pahomije", onda se pričalo da smo je dobili od Albanaca, a
sada se potencira da smo je dobili od EU, kao valjda strani plaćenici. Vranjske jesu konkurisale i dobile štampariju koja je mala, ali je nama pomogla da preživimo 21 godinu. Međutim, priča kako nam ona donosi prihod i da sam ja super-bogat čovek je obična manipulacija. Ne želim da se pravdam, ali moje je imovno stanje je više nego skromno i lako je proverljivo.
Slede nam izbori i priča se o mandatu do 2020. Kako Vi vidite Srbiju u naredne četiri godine?
Mislim da je čist spin priča o Vladi koja će trajati četiri godine. Potpisivanjem Briselskog sporazuma i svim onim što on nosi, mi ćemo morati da menjamo i Ustav, a to povlači sa sobom i raspisivanje nekih novih izbora za, recimo, dve godine.
Pred Srbijom je jedan mučan period, ali verujem da će građani Srbije pokazati svoju zrelost i odgovornost prema svojoj sudbini.
Optimista ste, znači?
Nisam preterani optimista, ali mislim da neki političari duboko potcenjuju svest građana Srbije i to neće biti dobro za njih. Neće, doduše, ni za nas jer stalno gubimo vreme na neke nove izbore.
(Espreso)