“Najveća greška mi je bila što sam prebrzo ispucao sve metke iz mog kalašnjikova”, ispričao je Jašarević u dokumentarnom filmu “Napadanje”, autora Admira Crvčanina.
Kako je naveo, sve vreme dok je 28. oktobra 2011. pucao ispred ambasade SAD u Sarajevu nadao se da će specijalci izaći iz zgrade.
“Priželjkivao sam ih za mete. Nisam zadovoljan svojim učinkom tog dana i samo jednim ranjenim policajcem”, rekao je Jašarević.
Vehabija iz Novog Pazara je sat i po, bez trunke kajanja i sa osmehom, govorio o pripremama za napad, pucnjavi u Sarajevu, suđenju, petnaestogodišnjoj robiji koju je dobio i zatvorskim danima u KP domu Zenica.
“Na napad sam se pripremao u Donjoj Maoči gde sam živeo sa suprugom i detetom. Niko od braće me nije nagovarao, niti mi je pomagao, ideja je bila moja. Kuća mi je bila puna oružja, svaki musliman treba da je dobro naoružan”, ispričao je u svojoj ispovesti Jašarević, naglasivši da je sa braćom u Donjoj Maoči pokušavao da vežba bojevo gađanje i da su im smetnju pravili helikopteri koji su često nadletali ovu vehabijsko-selefijsku koloniju u BiH.
Zanimljivo je da se Jašarević na suđenju u Sarajevu pojavio obrijan, da se tada odrekao vehabija i braće u Maoči, tvrdeći da mu je bilo bolje da misli o svom detetu nego o Avganistanu.
Na suđenju se izvinio porodici ranjenog policajca Mirsada Velića, građanima Sarajeva i osoblju američke ambasade.
Međutim, čim je upućen na izdržavanje kazne vratio se svojoj vehabijskoj ideologiji i prepoznatljivom vehabijskom imidžu.
(ATV)