Ova kineska poslovica decenijama se prenosi s kolena na koleno i mnogo govori o čuvenoj tradicionalnoj kineskoj borilačkoj veštini tai či. Nazivaju je i „meditacija u pokretu“, „ples kineskih mudraca“, „akupunktura u pokretu“ itd. Međutim, iako je svaki od ovih naziva tačan, nijedan nije potpun jer upućuje na samo jedan segment ove kompleksne veštine. Istina je da su pokreti spori i da liči na gimnastiku, ali je mnogo više od običnog vežbanja.
Brojne blagodeti
– Tai či deluje na svim nivoima tela, energije i svesti. Redovnim vežbanjem poboljšava se protok unutrašnje energije u telu (či), kao i protok krvi i limfe, jačaju zglobovi, tetive i mišići... Mogu da ga vežbaju svi bez obzira na pol, uzrast i fizičke mogućnosti. Naravno, aspiracije su različite, mladi ga pretežno uče sa fokusom na borilački aspekt, dok stariji iz zdravstveno-meditativnih razloga, ali veština je takva da se moraju obuhvatiti i zdravstvena i telesna i meditativna strana, jer one čine delove jedne celine – objašnjava instruktor Tai či kluba Ognjen Janjić, koji se ovom veštinom bavi deset godina. Kako kaže, njene blagodeti su brojne.
– Ravnoteža je bolja, jačaju se noge, mišići oko kičme, pokreti su precizniji i spretniji, celo telo elastičnije. S meditativnog aspekta, fokus i koncentracija su bolji, stres smanjen, čovek postaje svesniji svog tela. Od zdravstvenih koristi, pored već spomenutih, pritisak se normalizuje, san je bolji, snaga se povećava, ubrzava se metabolizam, poboljšavaju pamćenje, motorika i rad bubrega, ubrzava se isceljenje, gradi imuni sistem i postiže relaksacija tela – navodi naš sagovornik, koji je u čen stilu tai čija pronašao svoj životni poziv. On dodaje da se paralelno rade i energetske vežbe čigong, koje daju sve ove prednosti, pa i još mnoge druge.
Jedan od neophodnih preduslova da se tai či pokret izvede jeste prava kičma. Ko ima problem s njom, zahvaljujući ovom vežbanju teži da ga o ispravi.
– Do tai čija, iako sam se bavio i kik-boksom i tajlandskim boksom, nisam mogao da sedim uspravno na stolici bez naslona, da bi mi se uz tai či kičma spontano ispravila. Naravno, uticaj je individualan, zavisi od osobe – navodi Janjić.
Izvrsni rezultati
Kao i meditacija, tai či uvodi osobu u alfa stanje odnosno podstiče aktiviranje alfa talasa u mozgu.
– Zanimljivo je što su Istraživački centar južne Floride i Fudanški univerzitet u Kini dokazali da tai či doslovno uvećava sivu materiju mozga, i to kod grupe starijih ljudi koji su ga praktikovali samo tri puta nedeljno deset meseci. A kasnije su istraživači iz Masačusetsa došli do istih rezultata, samo još brže, za samo osam nedelja – navodi tai či instruktor.
Ognjen Janić ističe i podatak da su dalja istraživanja pokazala da kroz svakodnevno vežbanje dolazi do sinhronizacije leve i desne polovine mozga, što je izuzetno važno za zdravlje kao prevencija od moždanog udara, kao i Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Tekst: Katarina Martić
Drvo se savija mlado
IDEALAN ZA DECU
Tai či pomaže celokupnom razvoju i zato je idealno započeti vežbanje od malih nogu.– U selu Čen u Kini, odakle je tai či potekao, deca ga uče i dan-danas. On razvija telo i držanje, mišiće i tetive, uči decu samorazvoju, saosećanju, smirenosti, samokontroli i izgrađuje karakter. Sve se to dešava i kod odraslih, ali „drvo se najbolje savija dok je mlado“. Tradicionalne borilačke veštine uče ljude da je pravi put mira i ljubavi, uz kontrolu nad samim sobom, a ne put večite borbe. Voleo bih da moje dete usvoji te principe – iskren je Janjić.
Forme Tai Či Čuana
TEHNIKA SE SASTOJI OD VIŠE SAMOSTALNIH DISCIPLINA
* Tai či či kung – jednostavne vežbe za pokretanje unutrašnje energije či
* Tai či čuan forme ili formalne vežbe u kretanju i meditacija
* Tui sou ili gurajuće, lepljive ruke – vežbe koje se rade u paru
Tai či čuan forme predstavlja vežbe sastavljene od više delova, koji se izvode bez prekida po tačno utvrđenom redosledu.
Činjenice o Tai či čuanu
Poznatiji je kao Tai Chi; bukvalno značenje je vrhunski princip dualnosti (Tai Chi) i pesnica (Chuan); vrhunska pesnica ili vrhunska borilačka veština.
Tai Chi Chuan se piše i grafički predstavlja simbolom jin-jang
Prema legendi, veština je nastala u Kini oko 12. veka kada je taoistički mudrac Čang San Feng posmatrao borbu zmije i ždrala.
U kombinaciji šaolinskih borilačkih veština i taoističke metode disanja, uz podražavanje pokreta zmije i ždrala nastao je „Shadow boxing“, koji je čuvan do 19. veka u porodici Čen, a zatim je Jang Lu Čen osmislio sopstveni stil.
Njegov unuk Jang Čen Fu je popularizovao ovu veštinu i prekinuo tradiciju nasleđivanja isključivo sa oca na sina. On je i najzaslužniji za širenje tai či čuana.
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije svrstalo je Tai Chi Chuan i Qi Gong u red komplementarne medicine i prakse.