Kada je reč o slobodi medija, u izveštaju se ocenjuje da su novinari u Srbiji izloženi napadima, pretnjama, uznemiravanju, zastrašivanju, tužbama i političkim i drugim ometanjima.
HRW kao primer navodi da je nezavisna Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo (BIRN) bila izložena kritikama vlade i premijera Aleksandra Vučića koji ih je optužio da lažu i da primaju novac od EU kako bi diskreditovali srpsku vladu. Kritike su usledile pošto je BIRN objavio istraživački tekst u kojem se vlast optužuje za korupciju, nakon čega je nekoliko provladinih medija pokrenulo prikrivenu kampanju protiv BIRN-a.
U delu izveštaja o Srbiji, HRW navodi i prikrivenu kampanju protiv ombudsmana Saše Jankovića koja je usledila nakon tužbe ombudsmana protiv dva vojna policajca zbog napada na Žandarmeriju tokom Parade ponosa 2014. Vojni policajci su bili u pratnji braće premijera Srbije i gradonačelnika Beograda.
Evropski komesar Johanes Han u februaru je rekao da EU neće odgovarati na optužbe o cenzuri u medijima u Srbiji bez konkrentih dokaza uporkos obilju dokaza o lošoj klimi za slobodu medija, dok je u maju naglasio važnost nastavka dijaloga Beograda i Prištine za početak pristupnih pregovora sa EU i pozvao vlasti da poštuju instituciju ombudmsana.
Evropska komisija je u godišnjem izveštaju o napretku Srbije izrazila zabrinutost za nezavisnost sudstva, ukazala na ograničenja u slobodi medija i izražavanja i pozvala vlasti da efikasnije primene antidiskriminatorne pripise kako bi obezbedili jednakost i integraciju za manjine i ranjive grupe, dok je američki Stejt department u godišnjem izveštaju kao najveće probleme u oblasti ljudskih prava u Srbiji izdvojio diskriminaciju manjina posebno Roma, ugrožavanje slobode medija i neefikasno pravosuđe.