Srebrno jaje pripalo je Baselu Halilu za film Zdravo Marija (Palestina/Francuska/Nemačka), a Bronzano jaje Mariji Guskovoj za ostvarenje Erkinov povratak (Rusija). Specijalnu nagradu žiri je dodelio filmu Grad u režiji Maše Ssarović (Srbija).
U konkurenciji je bilo 17 filmova mladih režisera iz Bugarske, Kine, Hrvatske, Mađarske, Islanda, Irana, Meksika, Palestine, Rusije, Srbije i Sspanije, a odluku je doneo žiri u sastavu: filmska producentkinja i autorka dokumentarnih filmova iz Etiopije Mažida Abdi, srpska kniževnica, filozof i teoretičar medija Divna Vuksanović i filmski producent iz Rima Flaminjo Zadra. Abdi je ceštitala svim autorima na strasti, hrabrosti i posvećenosti da snime svoje filmove i obogate sve nas.
Direktorka fotografije Dijan Baratje (Francuska) i švedski direktor fotografije mađarskog porekla Ištvan Borbaš dodelili su nagradu Vilko Filač za najbolju fotografiju Eriku Mizrahiju za film Zdravo Marija u režji Basila Halila. Baratje je rekla da žiri nije imao lak posao prilikom odabira dobitnika nagrade koja nosi ime jednog od najboljih direktora fotografije u istoriji i dodala da su prilikom odlučivanja tragali za onim čiji je rad u najboljoj simbiozi sa filmom.
Zatvarajući festival, njegov osnivač, reditelj Emir Kusturica citirao je ministra Ivana Tasovca koji je rekao da festivale treba da zatvaraju političari, a ne umetnici. Kusturica je naglasio da je ohrabrujuće što se deveti put festival održava na mestu koje je zapravo nedođija. Jedan prostor između zemalja i gradova, ni na nebu ni na zemlji, prvo je postao turistička destinacija, a onda je, zahvaljujući pomoći države i sada Gasprom Njefta, festival dostigao tačku, da će ga teško biti izbrisati sa kulturne mape, rekao je Kusturica i pozvao sve na jubilarno 10. izdanje manifestacije koje će biti održano u isto vreme sledeće godine.
U umetnickom programu Akademsko kulturno-umetničko društvo Svetozar Marković iz Kragujevca izvelo je narodne igre iz Ssumadije i sa Homolja, a zatvaranju festivala prisustvovao je i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Ccepurin.
Od 22. januara na Kustendorfu su, pored kratkih filmova mladih autora, i ostvarenja Priča nad pričama Matea Garonea, Dipan Žaka Odijara - prošlogodišnji dobitnik Zlatne palme u Kanu, Blago Kornelijua Porumbojua (nagrada "Izvestan talenat" u okviru kanskog programa "Izvestan pogled") i Blanka - debitanski celovečernji film pobednika "Kustendrofa" 2009. Kokija Haseija, nagrađen na Venecijanskom filmskom festivalu. Odijar, Garone, Porumboju bili su gosti festivala i održali radionice za studente i mlade autore. Sa studentima su razgovarali i glumica Melani Loran, nakon projekcije filma Sutra, kao i producenti Matijas Mosteirin i Nikola Djulijano nakon ostvarenja Klan Pabla Trapera i Mladost Paola Sorentina.
"Retrospektiva velikana" bila je posvećena Odijaru, nemačkom producentu Karlu Baumgartneru (1949-2014) i češkom režiseru Františeku Vlačilu (1924-1999). Novi program "Dekolonizovanje filma, koji je najviše privukao pažnju studenata i mladih autora, predstavio je dokumentarne filmove: "O nasilju" Jorana Huga Olsona, "Kapetan Tomas Sankara" Kristofa Kupelina i "Nemačka mladost" Zzana Gabrijela Perioa, kao i igrani film "Planine mogu da odu" Djije Zzangkea. Posetioce festivala u večernjim časovima zabavljali su "Partibrejkers", "Kolja i Grobovlasnici", jermenska rege i ska atrakcija "Reincarnation", moldavski trubač Adam Stinga, Orkestar Dejana Lazarevića.