U vreme kada litar banzina "super" u proseku staje svega 1,051 evro, država uzima 65,7 centi na osnovu raznih poreza. To je udeo poreza u visini od 62,5 odsto.
Što je niža cena goriva, to je veći teret poreza jer je, na primer, porez na naftne derivate fiksni i ne zavisi od cene, ukazuje auto-moto klub OeAMTC. U poređenju sa prošlom godinom, dizel jeftiniji za 13,7 odsto, a "super" za 10,9 procenata.
Ako bi "super" bio čak i besplatan, potrošač bi morao da plati 48,2 centi po litri, a kod dizela 39,7 centi, uz to i PDV. Udeo poreza na litri "supera" je 62,5 odsto, to jest 48,2 centi porez na naftne derivate po litri i 17,5 centi PDV. Kada je reč o dizelu, udeo poreza iznosi 59 odsto, odnosno 39,7 centi za porez na naftne derivate i 16,6 centi za PDV.
Ti porezi čine svoje da cena naftnih derivata na pumpama ne pada koliko i na svetskim tržištima. Već više nedelja cena litre dizela na pumpama širom Austrije je ispod jednog evra, a i "super" se približava istoj ceni od jednog evra. Inače, niske cene naftnih derivata uticali su na to da je prosečna stopa inflacije prošle godine iznosila svega 0,9 odsto.
Ako se uzme u obzir opšta potrošačka korpa, stopa poskupljenja je prošle godine iznosila 1,5 odsto.