Gotovo da ne postoji država na svetu koja nije objavila rat narkoticima. Međutim, uprkos hapšenjima narko-bosova pred kamerama, trgovina drogom je u ekspanziji. Razlog je, tvrde istraživači, to što iza preprodaje narkotika stoje obaveštajne službe koje koriste kriminalne organizacije kako bi zarađivale milijarde i širile svoj uticaj.
Iako se mnoge tajne službe povezuju s preprodajom droge, najviše sumnji ima o sumnjivim poslovima Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Dogovor s mafijom
Istoričar Alfred V. Makoj jedan je od prvih ljudi koji su optužili službe SAD za saradnju s kriminalcima, i to u knjizi „Politika heroina u jugoistočnoj Aziji“ iz 1972. On tu navodi da su obaveštajci 1946. oslobodili kriminalca Čarlsa Lakija Lučana da im pomogne u kontroli Italije, a oni su mu dozvolili da obnovi sistem trgovine heroinom.
Kako Makoj tvrdi, CIA je 1947, odmah po osnivanju, u Francuskoj napravila dogovor i s korzikanskom mafijom - omogućili su im da preuzmu Marselj i pretvore ga u heroinsku prestonicu Zapada, a kriminalci su im pomogli da odvoje sindikalne organizacije od Komunističke partije.
- Da bi opravdali učešće u međunarodnim avanturama, američki „borci“ u Hladnom ratu prihvatili su militantnu antikomunističku ideologiju. U njihovim umovima ceo svet bio je uključen u borbu između „bezbožnog komunizma“ i „slobodnog sveta“. U toj borbi svaki saveznik je dobrodošao, a svako sredstvo opravdano. Tako je CIA počela da podržava i pomaže državama i organizacijama koje su se otvoreno bavile prodajom heroina, a „Sivil er transport“ i „Er Amerika“, direktno pod kontrolom CIA, transportovali su tone heroina i opijuma - piše Makoj.
Uprkos ovoj knjizi, većina ljudi nije znala da CIA trguje narkoticima sve do avgusta 1996, kad je javnost uzbunio novinar Geri Veb.
Ujka Semovi dileri
U serijalu tekstova za San Hose merkjuri njuz pod nazivom „Mračna alijansa“ objavio je da je CIA kriva za epidemiju kreka jer finansiraju „kontraše“ u Nikaragvi kako bi skinuli s vlasti „sandiniste“.
- Osamdesetih godina narko-dileri iz Zaliva prodali su tone kokaina bandama Krips i Blads i poslali zarađene milione latinoameričkim gerilskim vojskama pod kontrolom CIA, pokazala je istraga. Ova narko-mreža, jasno je iz federalnih dokumenata, otvorila je liniju između kolumbijskih kokainskih kartela i crnačkih četvrti Los Anđelesa. Kokain koji je donet u SAD pokrenuo je eksploziju kreka u urbanoj Americi i doveo do uspona brutalnih uličnih bandi. To je jedan od najbizarnijih saveza, brak iz interesa vojske koju podržava SAD i gangstera s uzijima iz Komptona i južnog Los Anđelesa - napisao je Veb.
On je objasnio da su saveznici CIA obezbedili kokain i švercovali ga do zapadne obale SAD, pa ga prosleđivali bandama. Na taj način obe strane zaradile su stotine miliona dolara.
- Pojedini Afroamerikanci već decenijama optužuju vladu za saučesništvo u dostavljanju droge do crnačkih krajeva, ali su uvek zbog toga bili ismevani. Izveštaji, snimci i svedočenja s kojih je skinuta oznaka tajnosti pokazuju da ljudi koji su doneli kokain u kvartove Los Anđelesa nisu bili obični narko-dileri, bili su Ujka Semovi narko-dileri - napisao je Veb.
Svi mejnstrim mediji napali su Veba, inače nagrađivanog novinara, pa je proglašen šarlatanom i ostao je bez posla.
Rat u Avganistanu
Istoričar i publicista Vilijam Blum tvrdi da je CIA na sličan način operisala i u Avganistanu, pa i u Haitiju.
- Mudžahedini, koje je CIA podržavala, bili su uključeni u trgovinu narkoticima dok su se borili protiv prosovjetskih vlasti. Glavni klijent Agencije bio je Gulbudin Hekmatjar, jedan od glavnih narko-bosova. CIA mu je obezbeđivala kamione i mazge kojima je oružje stizalo u Avganistan, a kojima je zatim opijum transportovan do laboratorija na avganistansko-pakistanskoj granici. Odatle je stizala polovina heroina korišćenog u SAD i dve trećine heroina korišćenog u zapadnoj Evropi - napisao je on.
Meksiko i karteli
Publicista Džon Ros tvrdi da je upravo CIA naterala Meksiko da pokrene rat protiv kartela, u kojem je poginulo više od 120.000 ljudi.
- Vašington želi potpunu kontrolu nad Meksikom, a to im je bilo najlakše da izvedu pokretanjem rata protiv droge, u kojem njihove službe zarađuju milijarde dolara. U sve to umešani su FBI i CIA - tvrdi Ros.
Inače, čak i neki meksički zvaničnici optužili su CIA da učestvuje u tom ratu, i to tako što daje imunitet pojedinim narko-bosovima i pomaže uspon kartela Sinaloa, na čijem je čelu zloglasni Hoakin Guzman zvani El Čapo (Kratki).
TRAGEDIJA Misteriozna smrt novinara Garija Veba, koji je otkrio mnoge tajne
RASKRINKAO CIA, PA SE „UBIO SA DVA METKA U GLAVU“
Nakon priče o „Mračnoj alijansi“ Gari Veb našao se na udaru američkih medija, pa je proglašen šarlatanom i izgubio je posao. Takođe, dobijao je pretnje smrću, a prijateljima je govorio i da ga redovno prate.
Vebovo telo pronađeno je 10. decembra 2004. Vlast je odmah objavila da se novinar ubio, ali vest da su mu otkrivene dve rane od metka izazvala je sumnju, pa su stotine ljudi zvale patologe da provere kako je moguće da se neko ubije sa dva metka. Islednik je zatim saopštio da je ipak otkrivena samo jedna rana, a dan kasnije opet je promenio priču, objašnjavajući da samoubistva s dva metka nisu tako retka, što je izazvalo veliku sumnju u zvanično objašnjenje.
Los Anđeles tajms, jedan od listova koji je najviše napadao Veba, objavio je da se novinar ubio revolverom kalibra 38, koji je prislonio pored desnog uveta.
- Prvi metak prošao je kroz lice, a tek je drugi metak pogodio arteriju - pisao je taj list. Iako je Vebova žena Bel rekla da je bio u depresiji i da je samoubistvo nije iznenadilo, poštovaoci njegovog rada nikad nisu poverovali u tvrdnje o samoubistvu čoveka koji je raskrinkao CIA.
I Sovjeti na tapetu
KGB DROGOM HTEO DA UNIŠTI ZAPAD
Za preprodaju droge bila je optuživana i sovjetska tajna služba KGB. Još tokom osamdesetih godina prebegli agent KGB Stefan Sverdlev iz Bugarske tvrdio je da služba SSSR kontroliše odlazak narkotika na Zapad i da im je cilj da drogom unište stanovništvo kapitalističkih zemalja. Kao dokaz toga naveo je da na Kubi nema droge i zavisnika. Neki istraživači tvrde da su agenti KGB nastavili da kontrolišu trgovinu drogom i po raspadu SSSR, kao i da oni stoje iz takozvane ruske mafije. Pojedinci poput Jurija Švetsa tvrde je i Vladimir Putin, nekadašnji oficir KGB, a danas predsednik Rusije, učestvovao u preprodaji narkotika.
MI-6 na vrhu
OBAVEŠTAJCI RADE ZA ROTŠILDA
Publicista Džejms Kazbolt tvrdi da iza globalne trgovine narkoticima ne stoji CIA, kako mnogi misle, već britanska vojna obaveštajna služba.
- Svi koji su se bavili obaveštajnim radom znaju da MI-5 i MI-6 kontrolišu većinu drugih agencija na svetu poput CIA i Mosada i da svi rade za bankare sa sedištem u Londonu i čuvene porodice poput Rotšilda. Ja sam radio za MI-6 i učestvovao sam u tajnim akcijama preprodaje droge. Ove službe kontrolišu i rad mafijaških i terorističkih organizacija - tvrdi Kazbolt.