Istraživanje je pokazalo i da 15 odsto građana ne bi glasalo uopšte, dok 9 odsto ne zna šta bi odgovorilo na to pitanje.
Anketa u kojoj je učestvovalo 1.027 ispitanika starijih od 18 godina rađena je prema standardu Evrobarometra, navodi se u saopštenju Kancelarije.
Takođe, istraživanje pokazuje da je podrška građana reformama, kao i prethodnih godina, veoma visoka. Od ukupnog broja ispitanika njih 73 odsto smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše zemlje u EU trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.
Borbu protiv korupcije (20 odsto), reformu pravosuđa (16 odsto), reformu obrazovnog sistema (15 odsto) i reformu zdravstvenog sistema (13 odsto) građani prepoznaju kao najznačajnije reforme koje najviše utiču na njihov svakodnevni život, navodi se u saopštenju.
Sledeća po važnosti je reforma zdravstvenog sistema sa 13 odsto, a slede bolja zaštita ljudskih prava i reforma poljoprivrede (7 odsto) i zaštita potrošača (5 odsto).
Najveći procenat građana, njih 65 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno dve trećine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.
Ispitanici kažu da bi članstvo u EU za 30 odsto njih bila dobra stvar, 29 odsto građana smatra da je to loše, a 41 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar.
Za najveći broj građana - njih 18 odsto, članstvo u EU predstavlja mogućnost da se uredi stanje u našoj državi, više mogućnosti za zapošljavanje (16 odsto), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (15 odsto), kao i mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (12 odsto).
Kad se radi o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 27 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator našoj zemlji u poslednjih 15 godina, 20 procenata misli da je reč o Rusiji, za Japan se izjasnilo 15 odsto građana, dok je na četvrtom mestu Kina sa 14 procenata.