Prvi put se pojavila oko 1500. godine pne. u oblasti Meksičkog zaliva gde je vrlo rano počeo da se proizvodi lateks. Veliki broj lopti pronađen je u ovoj regiji, kako u ruševinama hramova tako i u grobnicama što svedoči o značaju ovog sporta u ovom drevnom društvu.
Igrališta za poktapok su pronađena na lokacijama od Arizone na severu, Kube i Porto Rika na istoku, do Nikaragve na jugu. Muškarci, žene i deca igrali su igru loptom radi zabave, ali ona je imala i važno ritualno značenje u posebnim prilikama.
Poktapok, majanski sport Foto: Profimedia
Poktapok je igran loptom napravljenom od gume koja je dobijana mešanjem lateksa iz kaučukovog drveta i soka biljke ladolež. Bila je teška između 4 i 5 kilograma, sa prečnikom od oko 30 santimetara. Pronađene su i lopte u kojima se unutar gume nalazi ljudska lobanja.
Ilustracija igrača poktapoka Foto: Wikipedia/Madman2001
Za Olmeke je ovaj sport bio simbol statusa i prestiža koji su samo bogati mogli sebi da priušte. Čuvene olmečke glave kraljeva napravljene su sa kacigom koja se nosila prilikom igranja poktapoka.
Foto: Wikipedia/Thomas Aleto, Reljef prikazuje žrtvovanje zatvorenika koji su izgubile meč u poktapoku
Pravila igre su se razlikovala od naroda do naroda, epohe do epohe. Nekada je igrana jedan na jedan, a nekada su je igrala dva tima. Cilj je bio da se gumena lopta prebaci u protivnički deo igrališta, a nešto kasnije uvedeni su "golovi“ - vertikalni drveni ili kameni obruči postavljeni na zidu iznad igrališta.
Igrači su mogli da udaraju loptu kukovima, butinama, nadlakticama, ali nisu smeli da je šutiraju ili udaraju šakom. U nekim varijantama takmičari su loptu udarali palicama ili rukavicama. Na sebi su nosili zaštitni oklop od pamuka i jelenske kože, a ponekad su igrači bili okićeni perjem, bojili su lica i nosili ukrasne kape.
Igra je bila veoma agresivna. Teška lopta i fizički kontakt su bili čest uzrok povreda.
Poktapok, majanski sport Foto: Profimedia
Drevne Maje prilagodile su poktapok svojoj kulturi, pa je igra shvatana kao borba između ljudi i vladara podzemnog sveta. Koristile su igru kao pripremu za rat, diplomatsko sredstvo za rešavanje određenih prepirki sa susednim plemenima, rešavanje pravnih pitanja i proricanje budućnosti.
Ratni zarobljenici bili su prisiljavani da igraju, a gubitnici su bili žrtvovani bogovima. U verziji naroda Maja, golovi su bili postavljeni visoko, i do 6 metara iznad igrališta.
Igrač ulame Foto: Wikipedia/Manuel Aguilar-Moreno/CSULA Ulama Project
Postoje reljefi Maja prikazuju ratnike gradova poraženih u ratu kao gubitnike u igri loptom, koji su potom žrtvovani.
Srednjoamerički indijanci i danas igraju sličnu sportsku igru, Ulama.
(Newsweek.rs)
Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:
Od gasa do veličine grudi: Ovih 10 mapa će vam pomoći da razumete Rusiju (FOTO)
Ovo je jedina zemlja na svetu koja ima Ministarstvo sreće (FOTO)
Post-apokaliptično čovečanstvo: Evo da li bi Adam i Eva mogli da obnove ljudsku vrstu
Kako živeti 100 godina: Himalajski recepti za dugovečnost
Za svaki slučaj: Ovo je odbrambena strategija kineske vojske