Pripremite dete za odlazak u bolnicu

Thinkstock
Hospitalizacija je podjednako stresna i za dete i za roditelje, a može se ublažiti ako na vreme porazgovarate i pripremite ga za sve što ga očekuje

Svaki roditelj ima samo jednu želju: da mu dete bude zdravo. Međutim, ponekad je lečenje u bolnici neminovno, što je uvek stresno, bilo da je u pitanju bezazlen zahvat bilo komplikovanija intervencija. Mnogi roditelji ne kažu detetu da će ići u bolnicu plašeći se da će ga to unapred istraumirati. Međutim, deca se više uplaše kada odlazak u medicinsku ustanovu dožive kao neprijatno iznenađenje. Zato je važno na vreme pripremiti dete za ono što ga čeka i na razumljiv način mu objasniti zašto tamo ide. Istraživanja su pokazala da razgovor s detetom znatno olakšava celokupnu situaciju, povećava njegovu spremnost na saradnju s bolničkim osobljem, smanjuje strah i verovatnoću od dodatnih komplikacija, a koristi i oporavku. Naravno, priprema deteta zavisi od uzrasta, kao i od toga da li je odlazak u bolnicu planiran ili iznenadan.

Zakazani odlazak

Kada je u pitanju unapred planirano lečenje, psiholozi savetuju da nedelju dana ranije počnete razgovor s detetom. Objasnite mu da je bolnica mesto gde se ljudi leče da bi im bilo bolje i da bi ozdravili. Posle nekih intervencija moguć je odlazak kući istog dana, ali postoje i situacije kada će dete tamo morati da ostane duže. Ako ne znate koliko dugo će morati da leži, nemojte ga lagati jer to može izazvati razočaranje, u slučaju da se lečenje produži. Najbolje je da mu iskreno kažete da ne znate, ali da ćete biti uz njega i da ćete ga obavestiti čim saznate detalje.

Ako nikada niste vodili dete u bolnicu čak ni u posetu, opišite mu kako izgleda ta ustanova, kažite mu da će tamo upoznati i neke drugare s kojima će deliti sobu i da će lekari i medicinske sestre lepo brinuti o njemu. Ispričajte mu što jednostavnije i slikovitije koje će sve preglede morati da prođe. Mnoge procedure su bolne, stoga ga nemojte lagati da neće osetiti ništa, jer će se dete više plašiti onog neočekivanog i iznenadnog, a može i izgubiti poverenje u vas jer ste ga lagali. Zajedno se prisetite nekih lepih trenutaka na koje bi moglo da pomisli ne bi li skrenulo pažnju s bola. Ako pak ne znate kako izgleda neki medicinski postupak ili zahvat, popričajte s lekarom. Deca se često boje doktora, stoga nastojte da što više smanjite taj strah tako što ćete „čiku u belom mantilu” predstaviti kao osobu kojoj može potpuno da veruje i kojoj uvek može da se obrati za pomoć. Predložite mu da bude doktor svojim igračkama, da ih pazi i leči. Kroz to učenje uloga dete će shvatiti da nema razloga da se plaši.

Bitno je da se oseća sigurno

Pre nego što dovedete dete u bolnicu, važno je da razgovarate o posetama, jer možda nećete moći da budete sve vreme s njim, već samo za vreme poseta. Pričajte mu šta se dešava kod kuće, u vrtiću ili u školi, jer to smanjuje osećaj usamljenosti i isključenosti iz svakodnevnog života. Prenesite mu pozdrave od drugara, nastavnika, rođaka i komšija, biće mu drago što misle na njega i žele mu brz oporavak. Čak i ako dete plače svaki put kada treba da krenete kući, to nije razlog da ne dolazite svakodnevno. Tuga pri rastanku je normalna i daleko manje bolna od osećaja napuštenosti i usamljenosti zbog eventualnog nedolaska. Kada je vreme da krenete kući, ne odugovlačite s pozdravljanjem i obavezno recite da dolazite i sutra. Iako vam trenutno ne izgleda tako, dete će se brzo smiriti.

Neplanirani odlazak

Kada je odlazak u bolnicu iznenadan, nemate mnogo vremena za pripremu, ali bi detetu ipak trebalo objasniti zašto mora u bolnicu. Dozvolite mu da vas pita sve što želi, da se požali i izrazi svoje strahove.

Da mu bolnica ne bude strašna

Za vreme boravka u bolnici detetu može biti dosadno i monotono, a čest je osećaj usamljenosti ako nema svoje omiljene igračke. Zato mu dozvolite da neke ponese sa sobom, a zajednički spakujte i slikovnice, knjižice, bojanke, flomastere da bi mu kroz zabavu brže prošlo vreme. Takođe, dete će se bolje osećati kada je okruženo poznatim stvarima.
Thinkstock 


Pripremila Vanja Ostojić

Povratak kući

Kada dete izađe iz bolnice, potrebne su mu dodatne pažnja i posvećenost. Ako je dete dosta propatilo, roditeljima je često žao da ga grde ili kritikuju zbog nečeg lošeg što je uradilo, pa mu suviše povlađuju i zaboravljaju na ranije postavljene granice i pravila. Vodite računa o tome jer preterano popuštanje, pod izgovorom da je dete bilo bolesno, lako može otežati ponovno uključivanje u svakodnevicu, a dugoročno doneti smetnje u ponašanju. Hrabrite dete da priča o svom iskustvu, da izrazi svoja osećanja kroz razgovor, igru ili crtanje. Kod neke dece mogu se pojaviti pojačan strah pre spavanja, noćne more, pojačana razdražljivost, a u ponekim slučajevima i noćno mokrenje, sisanje palca i nepravilan govor. Dete u stvari traži vašu pažnju. Ove promene su obično prolaznog karaktera, ali ako ne nestanu spontano, potrebno je da potražite stručnu pomoć.