Anksioznost
Psihijatrijski poremećaj za koji je karakterističan osećaj straha i strepnje, kao kada preti neposredna opasnost. U pitanju je strah od opasnosti koja se očekuje u budućnosti, a reakcija na nju je prenaglašena. Strahovi od nepostojeće opasnosti nazivaju se patološkim i osnov su mnogih duševnih oboljenja, ali prevashodno anksioznih poremećaja. Pored strepnje i stalne brige, kod anksioznih osoba javljaju se i simptomi poput lupanja srca, nedostatka vazduha, nelagode u stomaku, drhtavanja ruku...
Kandidijaza
Infekcija gljivicom Candida albicans koja napada polne organe. Gljivica se normalno nalazi na koži i u crevima, a do infekcije dolazi usled spoljnih uticaja i poremećene imunološke ravnoteže. Najčešći razlozi su: korišćenje kontraceptivnih tableta, prekomerna upotreba antibiotika, neadekvatan donji veš, korišćenje alkalnih sapuna za intimnu higijenu koji uništavaju prirodnu floru, trudnoća, nelečen dijabetes koji smanjuje otpornost na infekcije... Kod žena se javljaju crvenilo, svrab, peckanje i pojačan sekret, a vagina je prekrivena belim sirastim kolonijama gljivice. Kod muškaraca uglavnom nema simptoma.
Aleksija
Neurološki poremećaj kada osoba nije u stanju da čita ili razume napisane reči. Pacijenti koji pate od ovog poremećaja imaju zakasneli razvoj leve polovine mozga, koja je odgovorna za čitanje i pisanje, a može biti i posledica traume i šloga. U tom slučaju analitičke funkcije leve polovine mozga preuzima desna, čije su primarne funkcije spajanje vizuelnog i auditivnog. Zbog toga nastaju teškoće pri čitanju i pisanju. Poremećaj se javlja u najranijem detinjstvu kada dete počinje da uči čitanje i pisanje. Deca znaju da pročitaju slovo po slovo, ali ne umeju da ih spoje u reč, a takođe nisu sposobna da razumeju značenje. Kod odraslih koji su znali da čitaju a posle neke traume oboleli su od alekesije, postoji još uvek sećanje na pisanje i čitanje. Oni mogu da prepoznaju reči dok im neko drugi čita naglas, ali ne i kada ih sami čitaju.
Fakomatoza
Sindrom koji se javlja kod dece kao posledica mutacije gena. Manifestuje se pojavom tumorskih promena na koži, nervnom sistemu i drugim organima. Najčešća se javlja neurofibromatoza tip 1 u obliku fleka boje bele kafe u predelu pazuha. Prisutne su lezije na perifernom i centralnom nervnom sistemu u vidu neurofibroma koji mogu biti na površini kože, potkožni i oni koji zahvataju nerve i krvne sudove. Površinski neurofibromi su poluloptastog oblika, mekani i svetlobraon boje. Ponekad može biti zahvaćena čitava površina kože. Potkožni neurofibromi su čvršći i nalaze se dublje u koži. Mogu se javiti i promene na kostima u vidu povećanja ekstremiteta i skolioze. Bolest je progresivna.
Glositis
Zapaljenje sluzokože jezika koje se kod alergijskog edema ispoljava otokom, debljanjem, bolom, peckanjem i gubitkom čula ukusa. Nastaje zbog loše proteze ili pokvarenih zuba, kao reakcije na hranu ili sredstava za oralnu higijenu. Ponekad je posledica manjka vitamina B, riboflavina, ali i dijabetesa, ciroze... Kod perniciozne anemije usne i usna duplja poblede a jezik je crven i gladak.
Pripremila: Vanja Ostojić