Hitronogi krilni napadač završio je crno-belu školu fudbala, ali je za prvi tim debitovao tek prošle godine, po povratku u Humsku. Prethodno je nastupao za Teleoptik, Smederevo, izraelski Hapoel iz Akre i kruševački Napredak.
Sada opet nema klub, a ogorčen je načinom na koji se "razveo" od Partizana.
Trujić je uputio otvoreno pismo javnosti i izazvao novi potres u taboru aktuelnog šampiona, koji je već uzdrman slučajem Andrije Živkovića.
"Zbog čega sam raskinuo ugovor sa Partizanon? Odakle da počnem? Naučen sam da uvek počnem od istine. Spremao sam se svaki dan dva puta dnevno za novu polusezonu, za novu šansu iako su mi prethodnu šansu oduzeli, a da je nisam iskoristio, jer sam je i te kako iskoristio o čemu svedoci moja statistika, nema potrebe sam da se hvalim", stoji na početku pisma 23-godišnjaka iz Bora.
On poručuje da se pojavio 14. januara na okupljanju tima pod komandom trenera Ivana Tomića.
"Nisam bio na spisku ni za trening. Pozvan sam na sastanak gde mi je rečeno da ne računaju na mene, jednom prilikom mi je rečeno da smo Knežević i ja prebrzi. Naši kvaliteti se cene svuda u Evropi, ali u Partizanu ne, pošto se ekipe protiv Partizana brane. Nisam imao ni jedan propušten trening niti je bilo treninga na kome nisam davao maksimum, uvek sam bio među boljima. Da se razumemo, to su sve moji saigrači i super momci, ja samo pričam o tretmanu i odnosu prema fudbalu, fudbaleru, klubu, posvećenosti i velikoj nepravdi ko i na koji način ima pravo prvenstva na mesto u timu".
Trujić kaže da "Partizan nisu ljudi".
"Partizan je ime, a ljudi koji rade u njemu nisu ljudi. Odluka je bila samo moja. Mogao sam da ostanem na silu, ali ja nisam takav i ne želim nikome da se namećem na takav način, već isključivo svojim kvalitetima i napornim radom u koji verujem i koji znam da će se isplatiti. Fudbal se ne igra samo u Partizanu, ali se pitam koliko će Partizan i ljudi koji vode klub ovako da se ponašaju prema igračima Partizana, pre svega prema deci Partizana. Odrastao sam u Partizanu, sa samo 11 godina sam došao iz malog grada u Beograd isključivo zbog fudbala i ljubavi prema Partizanu, i tako će uvek biti, ali rešio sam da odem iz sredine u kojoj vlada nepravda, negde gde ću rasterećeno igrati fudbal koji toliko volim, a zbog kog sam proteklih meseci bio veoma nesrećan", zaključuje se u pismu Nikole Trujića.